Distrikt
Zanimljivosti

DABROVI POTVRDILI KOLIKO JE ČISTA TABANOVAČKA ŠLJUNKARA

U jezerima nekadašnje šljunkare u Tabanoviću, nedaleko od Šapca, nastanili su se dabrovi. Ove životinje, poznate po tome što prave brane u vodi, čime regulišu vodostaj, za taj posao počeli su da seku trupce u okolnim šumama, i to zubima, koji sudeći po slici posečenih stabala mogu da zamene testeru. Stabla seku noću, a kada stigne berba, ulaze u njive sa kukuruzom.

Drvo koje je zubima posekao dabar (Foto: M.. Lazić)

Oborenu vrbu čije stablo je završilo na polovini jezera, nije odsekla ljudska ruka, već su ga pregrizli zubi dabra. Poznati po tome što za noć mogu da pregrizu stablo u prečniku do pola metra, odnedavno su se nastanili u jezerima šljunkare u selu Tabanović, gde su počeli da obaraju stabla pored vode i u obližnjim šumama. Prvi ih je primetio Milivoje Maksić kada su u njegovoj šumi posekli drveće.
– Mogu da preseku, nego šta, jer imaju jake čeljusti. Tačno se vidi kako preseku stablo i ono posle padne. Kad obore, oni tu brlože i prave sebi gnezdo gde se legu – priča Milivoje Maksić iz Tabanovića, koji u  blizini ima šumu.

Kora mu služi za ishranu (Foto: M. Lazić)

Meštani kažu da je dabru dovoljno samo jedan ili dva ugriza da bi pregrizao grančicu debelu oko tri centimetra. Deblje drveće dabar najpre snažno zagrize sekutićima, a potom glođe drvo koje uglavnom celo oguli.
Drveće koriste za pravljenje brane, čime reguliše nivo vode da bi mogao nesmetano da pliva i pravi kućicu, a koru koriste kao hranu. Ovi neumorni graditelji umeju da naprave veliku štetu jer svako drvo ima bar po jedan kubik, čija je cena između 35 i 50 evra, a ako im se na putu nađe topola, onda je šteta oko 75 evra, budući da je ovo drvo pogodno za proizvodnju drvene građe. Kad stigne kukuruz, to im je najslađi ručak.
– Kad sazri, oni obore kukuruz. Tu ga ljušte i jedu. Ima ih, ali ne znam koliko. Ja sam ih viđao iako oni osete ljude na velikoj daljini. Prelaze sa ovog ostrva i ulaze u šumu i kukuruz – priča Maksić.

Dabrovi potvrili koliko je čista voda u šljunkari (Foto: M.Lazić)

Kupači znaju da su bezbedni, jer je reč o veoma plašljivim životinjama čiji lov je zakonom zabranjen.
– Mene fascinira kako preseku tako debelo drvo, a koru ogule i pojedu. Verovatno je priroda tako uredila, šta da kažem, dobro nam došli –  kaže Momir Đorđić.
Za dabrove kažu da se nastanjuju u izuzetno čistoj vodi, ako je za utehu, to je dobra vest za kupače koji ovde provode celo leto, ali ne i za vlasnike šume u blizini.

Izobarana stabla (Foto: M. Lazić)

Dabrovi su najverovatnije stigli iz Zasavice kod Sremske Mitrovice, gde su pušteni pre desetak godina. Dabar je iz Srbije nestao pre jednog veka, a društvo prirodnjaka iz Bavarske poklonilo je 35 dabrova koji su pušteni u Zasavicu. Procene su da su se ovi dabrovi raširili duž slivova Save i Drine i da ih sada ima više od 100 u Srbiji.
Zakon o zaštiti prirode predvideo je kazne od 500.00 do dva miliona dinara za one koji ugroze zaštićenu vrstu. Dabar je, inače, u Srbiji bio veoma brojan u prvoj polovini 19. veka, ali je kasnije istrebljen prvenstveno zbog krzna, ali i mesa koje je bilo cenjeno na trpezi bogataša.

Svideo vam se tekst?

Comments

  1. Jebeš šumu, živeli dabrovi. Možda niste znali zašto su dabrovi bili likvidirani u Srbiji? Ne znam da li je istina, ali priča se da su popovi pre jednog veka dabra proglasili za posnu hranu, jer ima manje masti od pastrmke, pa su ih popovi tamanili u vreme postaa. Nije čudno, šaran, osobito onaj tovljeni, ima više masti od svinje, a kaobajagi je posna hrana. Sad se bojim da popovi opet ne navale na tabanovačke dabrove?!?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *