Tršić, rodno mesto reformatora srpskog jezika, Vuka Stefanovića Karadžića godišnje poseti 60.000 turista. Oaza zelenila i rekonstrukcija starog srpskog domaćinstva ovde dovode turiste iz svih krajeva sveta.
Vukovim stazama koračaju posetioci iz celog sveta (Foto: J. Gubelić)
U Vukovu tvrdnju: “Ja sam se u Srbiji rodio i uzrastao i zato mi se čini da na svijetu nema ljepše zemlje od Srbije ni ljepšega mesta od Tršića ”, svakog dana uveri se stotine posetilaca kompleksa koji predstavlja selo dinarskog tipa iz 19. veka i kao takav ima posebu kulturnu i turističku vrednost.
Kompleks godišnje poseti 60.000 ljudi (Foto: Jadranko Gubelić)
Upravo to pokazuje nam netaknuta priroda, kuće, vajati, kačare, magaze, ambari, vodenice, crkva, i svi objekti koji su nekad činili staro srpsko domaćinstvo. Dodatni ugođaj pruža rečica Žeravija, koja, spuštajući se sa obronaka Gučeva, protiče kroz ceo kompleks.
– Kad izađem iz Beograda, sa asfalta, sa beogradskih ulica, za mene je ovo spas za dušu – kaže posetiteljka iz prestonice.
Mesto nudi kompletnu turistički ponudu (Foto: J. Gubelić)
Na površini od oko 5 hektara stale su ravnice i proplanci, ozelenjeni i ograđeni tarabom i prućem, baš kao što su nekada radili domaćini. Ukratko, to je odmor za oči i dušu.
– Prosto je neverovatno, ovo nije preporod za dušu, nego preporod za ljudsko biće. Prelepo je, predivno, da ne pričam o vazduhu, o prirodi, ovo je sama priroda napravila, a zaista je uređeno – uverava jedna od turistkinja.
Prastare građevine pričaju istorijsku priču (Foto: J. Gubelić)
U toj netaknutoj prirodi uživa i Tanja Gorejeva iz Moskve, oduševljena mirom i tišinom.
– Sve ovo, svež vazduh, mir, staloženi ljudi – ono je što se ovoj Ruskinji dopada, a kao pripadnici slovenskih naroda, nije joj strana ni istorijska priča, koja ovaj kompleks čini simbolom srpskog jezika.
Livade i pašnjaci glavni su adut ovog mesta (Foto: J. Gubelić)
Obilazak kompleksa, koji je zbog posebnog značaja pod zaštitom države, upotpunjuju Dositejev muzej, Muzejska postava Vukovih sabora, Spomen dom seoskom učitelju, Galerija, gostinska kuća, crkva brvnara Svetog Arhangela Mihaila, vajati u kojima su smešteni stari zanati.
Žubor izvorske vode prepoznatljivi je zvuk kompleksa (Foto: J. Gubelić)
Na ulasku u imanje je suvenirnica, a centralni deo je Vukova spomen-kuća sa podrumom ozidanim kamenom, i pomoćnim objektima. U dve prostorije stalo je sve. Soba, omalterisana i okrečena u belo, a unutrašnjost opremljena eksponatima – s kraja 18. i početka 19. veka, na oduševljenje brojnih stranaca koji ovde dolaze.
– Mi smo iz Irana, volimo Srbiju, ovde je mnogo lepo – kaže mladić iz Irana, oduševljen tršićkim muzejem na otvorenom.
Idealan za ekskurzije (Foto. J. Gubelić)
Ovaj kompleks godišnje poseti 60.000 ljudi. Za Mačvanski okrug, pored prirode, vezuje ih i važna kulturno-istorijska priča o poreklu jednog od najznačajnijih Srba, koji je zauvek promenio razvoj školstva i jednog slovenskog jezika, a svoj ugled učenog čoveka u ondašnjem Beču, pametno upotrebio u korist sopstvenog naroda.
Unutrašnjost Vukove sobe (Foto: J. Gubelić)
Ko jednom dođe, vraća se opet, u mesto obogaćeno objektima narodne arhitekture, živopisnim predelima i nestvarnom prirodom.
