Да жене бију у рингу, већ три деценије доказује Марија Петровић из Лешнице код Лознице. Модрице и подливе лако прикрије шминком када крене у град, а после победе бол и не осећа. Данас заједно са браћом, европским и светским шампионима, држи клуб у родном месту и учи младе овој племенитој спортској вештини.
Марија обожава високе потпетице. На улици изгледа као и њене вршњакиње, све док не дође на посао.
– Јесте застрашујуће за некога ко први пут то види, посебно јер кожа на рукавицама пуца при ударцу па делује још страшније – признаје Марија Петровић.
У рингу бије и левом и десном, попут „девојке од милион долара“ , чак и више од тога, јер у одбрани користи и ноге. Рукавице, спартинг, зној и тешки ударци саставни су део њеног живота.
– И крв и нокаут, буде наравно свега тога. Обично су то подливи који се појаве испод ока, то неки добар пудер решава – шали се девојка навикла да прима и наноси ударце.
Са једанаест када је почела да тренира кик бокс, није знала шта је чека. Три деценије касније као вишеструка првакиња државе и освајачица сребрне медаља на Светском купу, учи девојке и дечаке овом спорту који често изазива предрасуде.
– С обзиром на то да смо ми одрасли у Црној Гори, тамо имају обичај да кажу: „Женско, а свира хармонику“. Али све више и ја и девојке које тренирају у клубу, наилазимо на одобравање и већина људи нам честита – прича она.
Мишићи јој нису засенили женственост, али мушкарци често устукну када каже којим се спортом бави.
– Постоје они који кажу браво, свака част, и како је све то добро, а с друге стране постоји и они који нису за то – каже.
У првој групи су њени синови, који су често на тренинзима. Један је већ кренуо њеним стопама, као и браћа Никола и Милоје, актуелни европски и светски шампиони. Овај занат преносе младима, и нису конкуренција, па заједно чине успешан Кик-боксинг тим “Петровић”.
Када заврши тренинг, Марија ради као обезбеђење и боксерски судија. Вештину не користи за одбрану, јер има јачи адути, а то су речи, јер тамо где царује ум, није потребна снага.