У Шапцу је између два светска рата радило преко 130 кафана. Пре рата сваки сокак је имао по једну кафану. У XИX и са почетка XX века Шабац је био град са највећим бројем кафана по глави становиника! Шабац је имао преко сто кафана, на сваких сто Шапчана долазила је једна кафана. Било је градова са већим бројем кафана, али не и са толико кафана према броју становника.
Испред кафане
Интересантно је како су Шапчани својим омиљеним местима за провод и лумперај давали имена. Она потврђују колико је град на Сави био прогресиван крајем XИX и почетком XX века. Ту су Америка, Европа, Југославија, Женева, Лондон, Париз.
Уживање у кафанском животу
На том списку, међу 90 кафана, ево оних које су забележили хроничари: Велика касина, Бели крст, Златни јелен, Зелени венац, Сопроњ, Шопрон, Бикић, Бака, Љубе Симића, Зора, Балкан, Абисинија, Златибор, Славија, Таково, Далматинац, Гранд Хотел, Народна гостионица, Нова народна гостионица, Велика гостионица, Призрен, Подриње, Тамнава, Сарајево, Грчка краљива, Златни Праг, Српска круна, Делиград, Градска пивница, Петровград, Фрушка гора, Кафана Боже Ивановића, Кафана Томића, Тунел, Фрушка гора, Прњавор, Стара Србија, Кафана Дјенића, Девет дирека, Мачва, Кафана Божића, Бели орао, Мала касина, Жировни венца, Америка, Југославија, Женева, Краљевић Марко, Пролеће, Тешмановића, Беле овце, Шумадија, Златна ладја, Код „Слоге“, Хотел Централ, Топчидер, Коцељева, Хаџића хан, Русија, Лондон, Три грозда, Крива врба, Матроз, Код Племића, Станишића, Љочића, Девет Италијана, Баирхан, Велика Србија, Златна чесма, Мирамаре, Лаф, Хаљдук Вељко, Гркова кафана, Хотел Гранд II, Хотел Гранд III, Велика Србија II, Зелени венца, Порт Саид и тако даље.
Град први у Србији где су у кафану ишле жене
Хотел Париз је салон подигнут у другој половини XИX века. Салон на две воде, са зарубљеним калканима, мансардом, зеленом баштом (у виду квадратног просторног врта), биоскопском салом, позорницом, бифеом, и летњим белведером. Париз у делу зеленог врта, кога су украшавали цвећнаци и жбунови стилизованог облика, има и наткриљени простор, такодје са столовима, паноима и другим. Најзначајнију целину представљају бифе и спољња башта. Кафана Париз је клуб официра и подофицира. У њему сврају Цицварићи.
Нацрт плана за градњу кафане (Међуопштински истпоријски архив)
Кафана Париз је такође друга кућа боема и песника. У њему стихове пише Војислав Илић Млађи са посветом „У Паризу Српком Вердену“. Париз прима краљеве, делегације, министре, аташее. Између два рата у њему ће певати Софка Николић, Милан Тимотијевић, Бора Јањић. Свирана је клавирска, вокална, оперска и класична музика. Медјутим у њему се најбоље опија уз патриотске песме Цицварића.
Уговор о градњи (Међуопштински истпоријски архив)
У њему су се наравно дешавале и чивијашке шале. На пример једном приликом је шабачки лист Чивија објавио песму у којој Начелник шета са жирадо шеширом Савом и обљубљује жене. На то је жена шабачког начелника допала у Париз и почела да разбацује столице пред господином Грданичким, тадашњим уредником Чивије, где замало није дошло до обрачуна. Корпулентна Начелниковица је тражила сатисфакцију. У њему су слављени родјендани краљице Наталије, па би сви били осудјивани на затвор, али нико није ишао.
