Тршић је једно од три места из Србије кандидована за избор најлепшег села по конкурсу који је расписала Светска туристичка организација Уједињених нација.
На конкурс Светске туристичке организације за избор најлепшег села комисија Министарства трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије кандидовала је Тршић, Гостиље и Мокру Гору.
– Да се Вук није родио у Тршићу, Тршић би био само једно у низу села, као што би, рецимо, Јасна пољана била непозната да у њој није рођен Лав Толстој – каже Љубинко Ђокић, помоћник градоначелника Лознице.
„Ја сам се у Србији родио и узрастао и зато ми се чини да на свету нема лепше земље од Србије ни лепшег места од Тршића“, говорио је Вук Стефановић Караџић. Сада је, чини се, дошао тренутак да се и свет у то увери.
И има у шта, па сви који овде долазе препричавају српску културу. Стазама реформатора српске писмености иду туристи са свих континената, и немају дилеме да ли је достојно кандидатуре за светску дестинацију.
Разлога је на претек, од самог Вука Караџића који је резолуцијом УНЕСКО-а 1985. године проглашен грађанином света као „један од оних умова који су највише допринели духовном јединству човечанства“, до његове спомен-куће која је 1979. постала културно добро од изузетног значаја и први музеј на отвореном у Краљевини Југославији.
То нас обавезује да га чувамо.
Данас је овај етно рај познат ђацима, али и језичким стручњацима из иностранства. Село је у потпуности аутентично са зградама и објектима из 19. века. То је јединствени пример народног неимарства, од Вукове куће, собе у којој је радио и стварао, музеја језика и писма, куће писаца, али и савремених грађевина.
– Као што Петница има дуже од три и по деценије свој центар за природне науке, тако смо, захваљујући држави, и напору градоначелника да се обезбеде средства у буџету, завршили и ставили у функцију пре три године Центар за изучавање друштвених наука, где млади из Лознице, Србије и дијаспоре могу да изучавају наш језик и писмо – каже Ђокић.
На дан отварања обновљене Вукове куће 1933. године, одржан је први Вуков сабор, који је имао карактер велике народне светковине. Од тада се саборује сваког септембра пред Малу Госпојину. И мештанима значи да дочекају и угосте.
– Овде долазе сви – Немци, Кинези, са свих страна, сви су добродошли, лепо их дочекамо и испратимо, они су захвални – каже мештанин Тршића.
Тридесет шест година од проглашења Вука Караџића за грађанина света његово родно место предложено је за светску туристичку дестинацију. И како год да буде, о овом селу прича свет.
Вукова спомен-кућа 2002. године добила је категорију знаменитог места са окућницом аутентичног динарског сеоског домаћинства из 19. века. Она чини најупечатљивији део етно-комплекса подно Гучева, који се простире на 5 хектара. Овде је смештено 35 објеката народног градитељства различите намене, повезаних уским каменим стазама и ограђених плетеним и дрвеним тарабама – Музеј језика и писма, Кућа писаца, Музеј Вукових сабора, вајат „Вук и наука“, Радионица старих заната, абаџијска радња, црква брвнара Светог Архангела Михаила, апартмани за смештај гостију, сувенирница. Уз етно-комплекс отворен је и модерни Образовни центар „Вук Караџић“, како би едукативни потенцијали изворишта српског језика, били максимално искоришћени.
Зато се у Вукову тврдњу: “Ја сам се у Србији родио и узрастао, и зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије, ни љепшега места од Тршића”, увери свако ко дође у ово место изузетног културног и туристичког значаја.
