Весна Лазић из Шапца лубенице, крушке, јабуке и друго воће и поврће претвара у уметничка дела. Мање од шест година Весни, графичком техничару по струци, требало је да се упусти у воћне чаролије, а оне данас све остављају без даха.
Веснине воћне чаролије (Фото: Ј. Губелић)
Ову вештину савладала је сасвим случајно. Себе не сматра уметницом, иако су њена дела права уметност.
– Некад добијем идеју гледајући неке фотографије на друштвеним мрежама, некад једноставно посматрам воћку и добијем идеју. Једноставно, играм се – прича Весна кроз смех.
Све што је потребно налази се у близини – воће на пијаци, чачаклице и роштиљски штапићи у продавници. Остало осмисли она.
Машта и воће Весни су довољни за савршену декорацију (Фото: Ј. Губелић)
То воће у Весниним рукама претвара се у најлепше лабудове, букете цвећа, птице, јежеве, животиње и биљке какве само она може да измашта. Њена дела су укусна, али и угодна за око.
– Ја се заиста играм, иако се сви моји пријатељи питају како имам стрпљења за то. Могу вам рећи да ме то и смирује. Ја се једноставно искључим и почнем да сецкам. После тога све то слажем на чачкалице, правим облике и склапам жељене фигуре. То је мени уживање право – прича ова свестрана жена.
Лабуд је најлепши, али најзахтевнији (Фото: Ј. Губелић)
Ту игру започела је са својом децом да би их убедила да једу воће уместо слаткиша, а онда су стигле прве поруџбине пријатеља да и за њих прави мала воћна чуда. Данас јестиве букете поклања својим пријатељима за рођендане, а за славе носи торте из којих се поједе воће, а фил остане нетакнут.
Од воћа може да направи све што замисли (Фото: Ј. Губелић)
Док на чачкалице ниже грожђе од ког ће уз помоћ крушке настати јеж, размишља како да направи букет ружа од првих јагода, или лабуда кога сви обожавају, а који је најзахтевнији.
– Ја мислим да сам овог малог лабудића правила око четири сата и више. Оног великог, који ми је задао највише муке, правила сам од четири сата поподне па до један, пола два у ноћ. Проведем неколико сати правећи конструкцију на коју ћу да ређам воће, а онда почињем да слажем и комбинујем боје – објашњава, сретна што ради оно што воли.
Воћни столови поред којих се сви сликају (Фото: Ј. Губелић)
Када дође уморна из шабачке галерије Културног центра, где ради већ три деценије, узима воће и прави воћне инсталације које све остављају без даха. Поједине фигуре изради за десет или 15 минута, а неке за три до четири сата. За ову врсту посла потребно је и стрпљења, а не само време.
– Воће мора добро да се опера, а морам да водим рачуна и о томе да не оксидира на ваздуху. Често морам и да премажем лимунском киселином да би задржало свежину и боју. Следећи корак је боцкање. То се ради ручно. Покушала сам са рукавицама, али се оне углавном пробуше од чачкалица, па киселина прође и стигне до руку. Схватила сам да ми је лакше без рукавица, али зато руке и нокти трпе – прича ова мајсторица савршених воћних столова.
Све ради ручно (Фото: Ј. Губелић)
На воћним столовима које Весна прави све је јестиво, без обзира да ли је тело лабуда, које је најчешће од лубенице, или кљун направљен од црвене паприке.
