Миодраг Павловић, уз подршку сина Данијела, подигао је плантажу ораха у селу Скупљен, надајући се да ће потомци ове лозе радити и стварати на дедовини. Сан му је да децу и унуке гледа на имању где су стварали његови преци. Тај сан, бар за сада, није далеко од јаве.
Све што су стекли радећи у Аустрији, Павловићи су одлучили да уложе у своју Посавотамнаву. Ту су подигли савремени засад ораха на површини од 5 хектара. Три године касније стижу први плодови рада, као наговештај да је инвестиција на путу да донесе приходе за уложени новац, рад и труд.
-За орах сам се одлучио из разлога што му је добра цена и може лако да се прода. Плод може дуго да стоји а да се не поквари, што значи да ако га не продам у овој години, продаћу га следеће сезоне. Цена му је увек иста или боља, све зависи како се продаје, и на крају, све може да се искористи, плод, лист, стабло, па чак и кора – прича Миодраг Павловић који је идеју добио боравећи код пријатеља у Панчеву.
Распитао се око садње, приноса и улагања и пре три године кренуо у захтеван подухват. Одлучио се за Cendler који спада у високо продуктивну сорту. Плантажу је подигао у две њиве, на површини око пет хектара у родном Скупљену у Посавотамнави.
-Уложили смо до сада сигурно 250 до 300.000 ЕУР. То је више него што смо планирали, јер увек на крају све испадне дупло скупље од почетне рачунице. Од општине смо добили за бунар око 3.000 ЕУР а за систем за наводњавање око још 2.000. Трактор смо купили сами, а онда и фрезу и таруп. Пре тога смо све радили ручно. Род очекујемо у петој години. Просечан принос се креће око 40 до 50 килограма, што ће у зависности од цене свакако бити врло рентабилно. Само је потребно да се ради – истиче овај човек који је радни век провео у Аустрији.
А Миодраг хоће да ради. Сваки слободан дан и одмор проводи у свом засаду. У почетку је све радио ручно, а сада га одмењују машине. Све парцеле покривене су системом за наводњавање.
-Бунар смо копали ни на 230 метара дубине, а вода је потекла на 226 метара. Проток је литар и по воде у секунди. Овде имају вентили које подешавам за две парцеле. Све је једноставно и аутоматизовано, кад одврнем један вентил, напаја се прва њива, а када одврнем други, вода иде у систем за другу плантажу. На мерној станици пратим све параметре – објашњава.
Ову идеју подржао је син Данијел, који ради као програмер у Бечу. Тамо је и Миодрагова супруга, као и две кћерке. Сви верују да ће се син са својом породицом посветити овој производњи јер је он био покретач идеје о садњи ораха на дедовини у Скупљену.
-Данијел има јаку жељу јер то је његова идеја. Он је уложио доста новца. У Аустрији ради као програмер, а његова будућа супруга је дизајнер. Они долазе у Скупљен. Будућа снајка, Немица, већ има искуства. Она је на породичном имању возила трактор, а и овде кад дође понекад узме мотику у руке – прича Миодраг уверен да ће наследници наставити ову производњу.
Род очекује за две године, али и врхунске приносе, јер поштује све мере за узгој.
