Десет година је прошло откако је у 53. години преминуо глумац Миленко Заблаћански. Уметник је повређен у саобраћајној несрећи 5. јануара 2008. код Чајетине, а борбу за живот изгубио је 17 дана касније на ВМА у Београду. Миленкова рођена сестре Биљана, шабачка песникиња, растужила је многе када је пре неки дан објавила песму посвећену настрадалом брату. Емотивним стиховима насловљеним “Нашем, вашем Миленку Заблаћанском”, како је написала, Биљана је подсетила на срећно детињство, али и тужан крај глумачке величине.
Миленко Заблаћански
ДЕСЕТ ГОДИНА КАКО НАС, ТВОЈЕ НАЈРОЂЕНИЈЕ И СА НЕБА ЧУВАШ
МИЛИ МОЈ, ДРАГИ НАШ БРАТЕ
Мили мој
драги наш Брате.
Од увек си био и остао
наша водиља Звезда
и сад си Звезда и Све те Звезде прате.
Крај Тебе, на небу
су још две звезде за мене најсветлије
звезде наших родитеља , маме и тете.
Кад си се родио
Осмог Децембра
бла је то, причали су мама и тата
најлепша зима
били су пресрећни
што те је мама родила.
Одмах ти мајка све
бебаће набавила
сашила
од нежне свиле
памука мека
и топле вуне
да када снег у селу ветар
одуне буде ти топло
и храна права
за тебе само
спремала Доја
твоја, наша Ивана мама.
Отац Драја када би у својој радњи
у селу све обријао и подшишао,
пошто те мајка подоји
на руке би те узео меке
па ти причао
приче лепе, неке, што је од свога оца чуо,
па док те мајка опет дојила
узео би гитару
па тихо свирао
а мајка
песмом, млеком и срећом,
срећног те надојила.
Спаво си срећан
ушушкан у љубав
и дечје приче
у акорде гитаре
што музику љубави ствара
за тебе нежног плавушана.
Тек што си речи прве рек’о
почео си да зовеш
секо, секо, све девојчице
из нашег дворишта и улице.
А онда једног дана
уз нежни пољубац
рекла ти мама
а потврдио тата
да ће ти мама родити
сестру ил брата.
Ниси ни знао
јасно да причаш
али си стално
понављо речи, мами је била
ко најлепша мизика
из твојих медених малених уста
-Секе, секе, секе…Дојице, Дојо где су секе
понављао си речи различитога тона
па је изгледало ко најлепша песма,
а онда је мајка ручицу узела твоју,
на стомак свој ставила
и рекла: – Секе су тамо
где си и ти био
у мамином стомаку.
Зажмури Мико и види боју
која их штити
имају постељу своју
и кревет водени
ту спавају и са нама разговарају…
Гледао си је очима плавим
питао се ста ти то мајка прича
твоје округло лице у осмеху среће
и стављао ухо на њен стомак
и осећао како ми, у стомаку
урадимо и најмањи помак.
Онда си био пун среће
што ће ти мајака
сестре родити
па ћеш се са њима смејати, играти
и бродовима пловити.
А кад смо се НАС ДВЕ ТВОЈЕ СЕСТРЕ родиле
ти си са Оцем
по нас дошао
нама се радовао
и Тата је, ал’ теглу слаткога
од вишаља за маму од узбуђења је заборавио
Ти Бато , од тада твојим нама разумљивим језиком
приче нам причао
па нас успављивао… ако си
некад пре нас заспао
кад нисмо твој глас чуле
ми смо плакале,
а када би се пробудио
од среће ми смо се смејале
па гугутале
па ти нешто причале
а ти си нас једини разумео
па си многе наше приче
мами и тати превео.
Косе си нам ручицама намештао
лица нежно додиривао
па нас својим јорганчићем покривао…
Пилиће нам у собу уносио
да нам причају приче најлепше
-Пипе, мале пипе причајте секама ил’ и ви спавајте.
Тада се мајка од твога нежног гласа из сна пренула, па све пилиће кроз смех опет у кутију уненела.
Мајка Ти одело лепо шила и нама хаљине
срећна смо породица увек била
Драја Брица, Иванка и нас троје, срећна насмејана лица, њихова деца, Миленко , Биљана, Светлана-Цеца.
Нас две, у школу смо те пратиле
некад ти и књиге из школе вратиле
са тобом у клупама седеле
волеле учитељицу Виду твоју
најлепшу у целом селу и шире.
Твоји лепи школски дани
нама су били раздрагани
па када је на нас ред дошао
да кренемо у ту лепу Глушачку школу
све смо учитеље знали
Божу и његову Милу, Пирлагић
и његова Биљана
Брдар Славко, историчар
и његова Миланка
Цветан и његова Милица
Миле и његова Нада …
Е, Она нас је у нижим разредима учила
и много чему лепог научила…песму
у лепом говорењу
и балету и слету и рељефу
Ти си нас у свему бодрио
ми смо те слушале шта си говорио.
Био си омиљен код твојих , учитеља и учитељица код наставника и наставница код другова и другарица…
код Златије, Бебије, и многих из наших улица
Имао си све петице,
певао, играо, спортом се бавио.
О нама си увек све знао,
па си нас чувао, саветовао,
са нама се поносио ,
од свега нас са родитељима
штитио
за мишљење нас о твојој глуми питао
са нама се договарао
некада нас и питао
што у све другом верујемо…
Али, када смо говориле
да сте нас добротом ви
васпитали
онда си нас опет бодрио
да се не мењамо
да исте останемо
Говорио си:
– Секе , будите то што јесте
пуне љубави, радости, искрености
пуне песме, нико вам ништа кад сам ја уз вас , нико вам ништа несме.
Ја ћу увек за вас ту бити,
са мамом и татом и нас троје о свему ћемо се договорити.
Веровали смо ти мило најмилије
и ти си нама , довољна је реч била
да све знаш шта је Мајка мила говорила.
Отац је њену реч поштовао
И њу је обожавао, много волео
њен одлазак Драгом Богу
није преболео.
Мајчине речи нам поновио
и исто нам саветовао
Мами нашој на набо, брзо је отишао.
Оставили нам љубав
да заједно у љубави
братски и сестрински живот живимо
и да се теби Брату а глумцу великом дивимо.
Да твоје, наше, Нену и децу, Николу Ивана, Иву и Цецу кроз живот пратимо
да све што је лепо
са њима кроз живот
њихове, наше успехе љубављу златимо.
Биља и Цеца Заблаћански, као матуранткиње 1977. године
МИЛИ МОЈ, РОЂЕНИ НАШ
ТИ СИ И САДА ТУ
ЖИВОТ МЕ НАУЧИО
ДА СВЕ ШТО СИ ВОЛЕО
И НАС СЕСТРЕ СИ НАУЧИО
ПА ДЕЦИ СВО ЗНАЊЕ , С ЉУБАВЉУ ПРЕНОСИМО
И ТВОЈОМ ПОДРШКОМ
И ДАЉЕ ЖИВОТОМ
ЖИВИМО
И ВОЛИМО ТЕ БАТО ВЕЧНО
И ВЕЧНО ТИ СЕ ДИВИМО.
ЗНАМ ДА НА НЕБЕСКИМ
ЖИВОТНИМ ДАСКАМА
ОПЕТ НАЈЛЕПШЕ УЛОГЕ ЖИВИШ
И НАЈЛЕПШЕ АПЛАУЗЕ ЧУЈЕМ
КАД КИША ПЉУШТИ
КАД ПТИЦЕ ПЕВАЈУ
КАД СУНЦЕ ГРЕЈЕ
КАД ДЕЦА РАСТУ
КАД НЕБО ПЛАВИ
КАД СЕ ЉУБАВ ЉУБАВЉУ СМЕЈЕ
КАД ЈЕ СВЕ КО САН
И МИ ТВОЈИ, НЕНА , ТРИ ЗЛАТНА ДЕЧАКА ЦЕЦА И ЈА С ЉУБАВЉУ У СЛОЗИ И ЗДРАВЉУ И ЗА ТЕБЕ БАТО ЖИВИМО, СВАКИ ТРЕН ЖИВОТА, СВАКИ ДАН ОСТВАРУЈЕМО НАШ ЛЕПИ САН…БЗ
Воли Те твоја сека Биља
