Прошлог викенда на руже је мирисао цео Липолист јер је по тридесети пут заредом у овом селу организован чувени фестивал „Руже Липолиста“. Десетак произвођача из овог краја, од којих се неки узгајањем овог племенитог цвећа баве скоро седам деценија, доказали су да руже могу бити наша привредна шанса, јер је то посао који се ради с љубављу.
Чак и када у пољопривреди не цветају руже, код Милана Топаловића све замирише и уцвета. У години када су многи одустали или смањили производњу, јер је стопиран извоз у Русију, остао је веран ружи, коју су започели да гаје његови преци.
– Кад су лоше године, после њих доћи ће боље. А кад су добре, очекујте да ће бити и неке лоше. Није све идеално у животу и није увек успон. Ми радимо увек исту производњу, без обзира на стање на тржишту. Увек се ради исто. Јер ако имате добру ситуацију на тржишту па повећате производњу, онда ће се појавити велика количина ружа на тржишту и онда ће падати цена – објашњава пословни принцип Милан Топаловић, власник Расадника „Топаловић“.
Са истим оптимизмом ова породица од 1955. године бави се ружарством. За скоро седам деценија схватили су да је за успех у овом послу потребна љубав, посвећеност и вера да се не одустане у годинама када баш и не цветају руже. То је оно што их држи на врху.
– Кад почну руже да цветају ја сам овде сваки дан бар по три пута. То је мени задовољство, једно уживање. Ако ће се ружа гледати кроз нешто на чему ћете зарадити паре, а нећете уживати у томе, онда не треба ни да радите. Сви произвођачи по Србији, које ја знам, воле ружу, и они који су одустали јер су имали губитке, њима је жао. Као да су изгубили део свог живота. Што се тиче савета – свако треба да ради оно што воли, то је његов избор – прича овај чувени узгајивач цвећа.
А избор људи у Липолисту је да гаје руже. Сада су међу већим произвођачима у Србији, а њих десетак осведочени су чувари традиције. У знак захвалности, ружи су посветили и фестивал који је ове године напунио три деценије постојања.
– Ми смо расадник Маринковић, годинама смо на фестивалу. Око 100.000 ружа сваке године се посади, што годишње да 200.000 ружа. Све саднице иду за Русију, не бавимо се резаним цвећем. Две године се производи једна садница, у пролеће се сади дивља, на лето се калеми и тек наредне године на јесен је спремна за продају – каже Драгана Маринковић из Расадника „Маринковић“.
Овде излажу и произвођачи резаног цвета, међу којима је млади Слободан Џагић. На дедовини у Звезду је подигао пластеник и започео леп, али тежак посао. Од малена је био наклоњен овом цвету, па из задовољства и упорношћу изградио је бизнис.
– Као средњошколац још сам долазио овде на фестивал и два пута сам побеђивао на такмичењу у аранжирању цвећа. Након тога сам отворио свој расадник и већ шесту или седму годину долазим на Фестивал ружа. И увек се трудим да будем препознатљив јер је народ већ научио да ће на нашем штанду добити најбоље фотографије. Ове године смо донели неке новитете, зарезани цвет – имамо многоцветницу која је хит тренутно на тржишту, пошто се мој расадник бави резаним цветом – прича Слободан Џагић, власник Расадника „Џагић“.
Фестивал „Руже Липолиста” данас није само туристички, већ и значајан привредни догађај, али и мотив овом селу да истраје у гајењу ружа, чак и када године нису наклоњене овој производњи.
