Као први овог типа у Србији, шабачки Парк науке постао је симбол иновативног приступа образовању код нас. У простору који има своје булеваре, улице и тргове назване по светским научницима и њиховим открићима, наука се на јединствен начин спојила са свакодневицом. Парк пружа прилику ученицима, наставницима и посетиоцима из целе државе да на интерактиван начин уче и истражују уз помоћ чак 37 добро осмишљених инсталација. Идеја која је зачета пре тачно две деценије данас представља модел по којем се развијају слични пројекти у Србији.
Почеци и развој Парка
Идеја о Парку науке у Србији јавила се 2003. године, када је први пут представљен концепт подстицајне архитектуре за учење природних наука. Мада услова за њену реализацију готово да није било, ово су са одушевљењем прихватили наставници у Шапцу.
– Од тренутка када је идеја покренута, па до прве реализације, прошло је 10 година. Наша прва инсталација, Динг – глобус оријентисан као планета Земља, постављена је у Великом парку 2013. године. Наша визија је била да школска дворишта не буду само пуна цвећа, већ да постану тродимензионалне лабораторије на отвореном, места где деца могу да доживе науку на сасвим нови начин – каже Татјана Марковић Топаловић, доктор физичких наука и једна од кључних особа за настанак Парка науке.
Научне инсталације и атракције
Након овог специфичног глобуса, који је из Великог парка пренет у Парк науке у Летњиковцу, инсталације инспирисане научним достигнућима и историјом су се низале.
– Наша едукативна фонтана, која је настала 2011. године, један је од првих модела који визуализује решење квадратне једначине. Фонтана представља три млаза воде која симболизују три решења једначине, а њен дизајн инспирисан је истраживањима из 17. века. Овај пројекат био је резултат сарадње са професорима са Института за физику – присећа се Татјана заједничког рада са колегама.
Једна од кључних карактеристика парка су називи улица, које су именоване по великим научницима и њиховим изумима. Зато деца одавде одлазе преплављена утисцима.
– На улазу у парк налази се улица Милеве Марић Анштајн, која има посебан значај јер је Милева била ђак Шабачке гимназије. Поред те улице, налази се улица Гарија Каспарова, посвећена шаховском велемајстору, али и руској науци, где посетиоци могу видети 3Д периодни систем елемената. Једна од инсталација ту је и клупа инспирисана открићем графена Костантина Новоселова, добитника Нобелове награде – објашњава Марковић Топаловић.
Улица Исака Њутна, са својом Њутновом колевком и инсталацијом брахистрохрона, један је од најпопуларнијих делова парка. Ту је и булевар Милутина Миланковића, где се налази Аналематски сунчани часовник, у ком је ћовек жива казаљка, као и модел Гриничког меридијана.
Парк има и инсталације посвећене биологији и хемији, као што је модел ДНК, стабилан и мобилан, и модел натријум-хлорида, који илуструје молекуларну структуру. Геометрија и математика такође добијају своје место кроз Питагорин трг и модел Златног пресека, који има велику важност у архитектури и теорији бројева, а део посвећен друштвеним наукама чини улица Сигмунда Фројда, где се налазе оптичке илузије и реплика шупље пирамиде, са највише тачке гледишта у Шапцу.
Велики труд и залагање
Кроз бројне пројекте у годинама које су уследиле, прошириване су стазе и низале се нове инсталације. Свака од њих представља делове наставних јединица у предметима као што су физика, математика, хемија, географија и астрономија.
– Кроз пројекат Научног клуба, у сарадњи са Центром за промоцију науке из Београда постављено је 10 интерактивних експоната. Трудили смо се да набавимо што више интерактивних инсталација где деца могу што више да раде, уче. Динамо бицикл им показује како могу окретањем педала да направе струју, слушају музику или да упале светло. Како да преко ремен-система подигну сами себе, користећи минимум снаге. Затим, ту су инсталације везане за обновљиве изворе енергије. Они овде, у учионици на отвореном, усвајају практична знања, што је најважније – каже Бранко Филиповић, некадашњи директор Центра за стручно усавршавање.
Није заштићена интелектуална својина, јер су његови оснивачи желели да га и други градови користе као модел за развој својих паркова науке. После тога, још пет градова у Србији направило је своје верзије, али Парк науке у Шапцу остаје јединствен по томе што је научно утемељен и прилагођен настави.
– Кроз мреже центара успели смо да промовишемо наш Парк науке у школама широм Србије. На годишњем нивоу имали смо 60-так организованих школских посета, а масовне су индивидуалне посете родитеља са децом. Имали смо и посету делегације Теслине научне фондације из Америке, која је имала иницијативу да, по угледу на шабачки, уради сличан парк у Њу Џерзију. Такође, долазиле су нам и делегације Јапана, Италије, Аустрије. Сви су одушевљени – прича он.
И када је доступност у питању, на све се мислило. Све стазе су прилагођене особама са инвалидитетом, табле са називима су двојезичне, а на сајту ЦСУ-а могуће је опробати и виртуелну шетњу парком.
Циљеви и будућност Парка
Парк данас има 37 научних инсталација које привлаче све више посетилаца, не само из Шапца, већ из целе земље. Како истиче Марко Пановић, директор Центра за стручно усавршавање, Парк науке наставља да се развија.
– Парк је током година постао популарна дестинација за школске екскурзије, па га тако годишње посети око 2.000 ученика из целе Србије. Поред организованих посета, парк је отворен и за слободне посетиоце који могу бесплатно користити његове садржаје током радног времена. За групне посете са водичем, цена је симболичних 150 динара, а наставници имају опцију да сами воде своје ученике кроз инсталације – каже он.
Осим за школске посете, Парк науке постао је необично популаран и међу младенцима из света науке.
– Интересантно је место и за младенце који се баве науком. Наш суграђанин, наставник физике Срећко Илић и један пар географа су искористили наш парк за своје свадбене фотографије – прича Пановић.
Интерактивне инсталације у Парку привлаче пажњу најмлађих. Кроз рекреацију, у природи, они решавају компликоване мисаоне задатке и развијају логичко закључивање.
Ове године, више инсталација је реновирано, а у плану је и проширење Парка.
– Драго нам је што смо први у Србији и трудимо се да га одржавамо и обогаћујемо, како би Парк остао симбол научног туризма и образовања – закључује директор Центра за стручно усавршавање.
Парк науке наставља да инспирише младе, окупља научне ентузијасте и представља јединствено место за едукацију и разоноду.
Из серијала ПРВИ МЕЂУ ПРВИМА. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
