Ове године навршава се 90 година откако је саграђена зграда Римокатоличке цркве Свете Ане. Овај богослужбени храм од културно-историјске вредности подигнут је 1928. године као прва римокатоличка црква у Србији изван Београда, након Првог светског рата. Данас Црква Свете Ане у Шапцу сваке године, осим житеља Шапца, окупља и ходочаснике из околних градова.
Католичка црква 1930. године (Фото: Међуопштински историјски архив)
Бројнији долазак католичког становништва у Шабац забележен је после Првог светског рата. Међу њима био је знатан број угледних грађана – лекара, правника, инжењера, али и занатлија које су биле потребне Шапцу. Деценију након ослобођења града било је свега 150 припадника католичке вере, а већ према попису становништва из 1931. године, у граду који се убрзано развијао, било је укупно 778 католика.
Црква Свете Ане данас (Фото: Ј. Губелић)
Припадници католичке вероисповести дуго нису имали своју цркву у Шапцу. Они су после ослобођења недељом и већим празницима користили просторије Подринске учитељске школе и Кола српских сестара у Масариковој улици. На молбу београдског надбискупа Рафаела Родића, шабачка општина је 1927. године уступила плац за изградњу цркве у близини Железничке станице, а у јуну 1928. године почело је копање темеља црквене зграде. Свечани благослов и полагање камена темељца обавио је 29. јула 1928. фра Крста Беламарић, каноник Београдског капитола, уз присуство свештенства и заступника градских власти, а свечанo освештање било је након свега неколико месеци, у октобру исте године, када су завршени црква и парохијски дом на Баиру. Тада је основана и жупа Свете Ане, која обухвата Шабац и подручје до Београда, све до границе са БиХ.
Унутрашњост цркве (Фото: Ј: Губелић)
Кипове од липовог дрвета Блажене Девице Марије и Светог Анте Падованског, који се и данас налазе у цркви, израдио је Драгутин Хорват из Домжала, поред Љубљане. Освештао их је 1935. године Петар Влашић, консултор Београдске надбискупије. Забележено је да је исте године у цркви крштена 31 особа, а венчано је 16 католичких парова.
Детаљи у унутрашњем делу (Фото: Ј. Губелић)
У периоду од изградње цркве, па до Другог светског рата, према наводима из тадашњих гласила, честе су биле светковине и пригодна дешавања католичког живља на којим су се окупљали Шапчани свих вера, често уз изведбе школараца и музику, а обавезно је било и присуство градских власти, војске и католичких верника из околних сремских места – Никинаца, Платичева.
Фигуре богатог колорита (Фото: Ј. Губелић)
У Шабачком гласнику на Ускрс 1936. године стоји занимљива примедба да док је посета на празничној служби у православној цркви била незнатна – није било трговаца, занатлија тек по неки, од чиновника и официра нико, само два наставника гимназије, католичка црква на Велику суботу и први дан Ускрса била је препуна.
Кипови од липовог дрвета Блажене Девице Марије и Светог Анте Падованског (Фото: Ј. Губелић)
Надбискупија београдска Римокатоличке цркве у Србији покренула је 2008. године иницијативу да се поруши црква Свете Ане и на том месту изгради већа римокатоличка црква, са изговором да у Надбискупији београдској нису имали сазнања о разлозима за изградњу цркве Свете Ане, јер скоро ништа од архивске грађе није сачувано. На захтеве Надбискупије није се могло одговорити потврдно и зато римокатоличка црква Свете Ане у Шапцу стоји на месту које јој је наменио Шабац, необичне архитектуре, али са историјом која превазилази сва оспоравања. (Из Википедије)
Клупе за мису (Фото: Ј. Губелић)
Црква је евидентирана у бази непокретних културних добара у Републици Србији актом Завода за заштиту споменика културе „Ваљево” и да као непокретно културно добро има „вредна историјска и споменичка својства”, иако није утврђена за споменик културе.
