„Тих је година све што се могло назвати новином, што је било корисно и од неке потребе, улазило је прво у Шабац, а кроз њега у Милошев Крагујевац, Београд, па у целу Србију“, писао је Милан Јевтић. Династија која је ослобађала, уздизала, изграђивала и стекла независност Кнежевине, оставила је дубок траг у Шапцу. Тачније, томе је заслужан Јеврем, најмлађи брат српског кнеза Милоша Обреновића, истовремено и најмлађе од деветоро деце у породици Мартиновић–Михаиловић. Зато Шапчани данас са поносом говоре да живе у граду првина.
„Можемо слободно да кажемо да је један од првих и, можда у том тренутку, и најлепших конака у Србији управо био двор Јеврема Обреновића, завршен 1824. године, чија макета се налази у сталној поставци нашег музеја. Али оно што је важно јесте начин на који се живот одвијао у том двору, и то је управо оно што показује да су, примера ради, први застакљени прозори, застакљени стаклом, били управо на двору, односно конаку Јеврема Обреновића, да је први фијакер, у смислу једног удобног, помало престижног превозног средства тог времена, такође стигао прво у Шабац, да је тај, малочас помињани први клавир, био клавир на којем је свирала Анка Обреновић, Јевремова ћерка, нешто касније када је одрасла, да је Јевремов конак био место које је имало позицију тик уз улицу, и то је оно што је формирало касније ту читаву, данас је то шетачка зона у Шапцу, а некада тај трговачко–пословни, стамбени централни део града, да је недалеко од тог конака нешто касније била формирана раскрсница — кажу једна од првих у Србији — која говори о почецима урбанизације у нашем граду,“ објашњава Татјана Марковић, виши кустос Народног музеја у Шапцу.
Само пола године по Јевремовом доласку у Шабац, Стефан Живковић–Телемак пише Вуку Караџићу у Беч: „Шабац се на Баиру начиньо да ти има шта око гледати…“
За деценију и по, колико је Јеврем Обреновић столовао у шабачкој нахији, успео је да од турске касабе створи град по европском укусу.
„Како је Јеврем био отворен ка новинама и сигурна сам да је ту своју ширину непосредно у свом окружењу засејао у Шапцу, тако говорим о томе да су прве карте за игру биле у Шапцу, да је прва бела кафа била у Шапцу, да су прве коњичке трке биле у Шапцу. Јевремово доба донело је и прву апотеку, која се помиње у неким прегледима историје и медицине у нашој земљи, с тим што, кажу, није била у потпуности по узусима тадашњег времена, па се ипак првом апотеком сматра друга, подигнута нешто касније у Београду, али је остало забележено да је прва апотека ипак била у нашем граду; прва болница, прва стајаћа војска. Између осталог, прва, како се тада говорило, музичка банда, коју је Милош онако, из Крагујевца, с благом љубомором гледао, па је, неколико месеци пошто је установљена у Шапцу, тражио од Јеврема да ту музичку банеду, односно музички оркестар, пошаље њему у Крагујевац, “објашњава Марковић.
Захваљујући Јевремовом схватању важности народног просвећивања, Шабац је међу првим градовима у Србији обновио школе, имао учитеље, лекаре, апотекаре. Године 1826. у Шапцу ради школа код цркве, коју је Јеврем подигао сопственим средствима. Школу похађа 100 ученика у првој и 25 у другој класи. У школи раде два учитеља: једног плаћа шабачка општина, а другог Јеврем из свог џепа.
„Визија господара Јеврема Обреновића била је да од једне оријенталне касабе направи модеран европски град. Како је то чинио? Доводио је учитеље, лекаре, чиновнике и занатлије из Београда и иностранства – из Пеште, Беча, Темишвара… Поменућу два изузетно значајна имена: доктора Јована Стејића и Димитрија Тирола“, говори Јелена Подгорац Јовановић, директорка Библиотеке шабачке.
Доктор Стејић био је први Србин са завршеним медицинским студијама, школован у Сегедину, Пешти и Бечу. Јеврем га је стипендирао и 1829. довео у Шабац, али га је Кнеаз Милош убрзо позвао на двор. На Стејићеву иницијативу из Темишвара стиже Димитрије Тирол — писац, географ, историчар, сликар и уредник алманаха. Он је 12 година био учитељ Јевремових синова.
У истом духу и наредне генерације Шапчана одлазиле су на школовање у Пешту, Беч и Париз, а затим се враћале у свој град и преузимале значајне дужности, чинећи Шабац једним од најобразованијих градова у Србији.
Учитељи пристигли из Аустроугарске доносили су савремене методе наставе и дух европске просвећености. Године 1829. Шабац добија првог сталног лекара, а страни лекари из Немачке, Мађарске и Италије доносе знања о хигијени и јавном здрављу — управо у Шапцу настају темељи српског јавног здравства.
Због снажне интелектуалне елите, развијених културних навика, разговора о европским идејама, грађанским вредностима, школовању жена и јавном здравству, Шабац је већ средином 19. века назван „Мали Париз“.
У Шапцу је Јеврем провео 15 година и својим делима сврстао се у ред знаменитих бесмртника. Зато се његов боравак у граду на Сави назива „Јевремовим златним добом“. Својим визионарским деловањем ударио је темеље потоњег „Малог Париза“.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
