Прославили су Шабац, Југославију и сам рукомет. Непоновљива, златна генерација Металопластике осамдесетих година као метеорит бљеснула је на небу европских и светских спортских висина. Двоструки узастопни шампиони Европе, седам сезона заредом освајали су Првенство Југославије и четири пута Куп републике, а националној селекцији дали чак 8 од 12 играча одједном. У њиховим спретним рукама сијала су сва светска одличја и оно најсјајније – златна олимпијска медаља из Лос Анђелеса 1984.
Од Мачве до Металопластике
Ослабљени градски рукометни клуб „Мачва“ материјално је подигао радни колектив Индустријског предузећа за производњу металне и пластичне галантерије. Тако 1970. настаје Металопластика – име које ће за десетак година одзвањати Европом и светом.
Ентузијастичним и промишљеним руководством, плаво-белу чету ка неслућеним успесима повешће директор предузећа Александар Трифуновић, а победничком менталитету екипе неизмерно је допринео и долазак Петра Фајфрића, златног олимпијца из Минхена.
Златна генерација
На тренеру Јездимиру Станковићу био је задатак да направи смену генерација, примивши омладинце Рашића, Ђукановића, Исаковића, Вуковића, Симоновића. Ова екипа Металопластике 1978. године осваја пето место у Југославији и бележи прве наступе у Европи.
Већина играча била је из Шапца, а 1979. нови члан постао је седамнаестогодишњи Веселин Вујовић из Цетиња.
– Веселин Вуковић, пореклом Црногорац, био је упоран да ја дођем у Шабац. Узео је телефонски именик Црне Горе, па Цетиња, и звао појединачно све Вујовиће који су имали телефоне, док није добио моје родитеље. Након тога је Аца Трифуновић, легенда око које се врти сва историја Металопластике, дошао у Цетиње и договорио мој прелазак – прича некада најбољи играч света.
За њим долазе Кузмановски, Игњатовић и Чолић. После више година играња у друштву најбољих клуб осваја прву титулу Купа Југославије 1980, а потом и прво Првенство републике 1982.
– Мојим доласком и доласком тренера Сеада Хасанефендића, изборен је статус у првој лиги, освојен је Куп Југославије, следеће године смо играли у Европи, дошли су Башић, Портнер, Милошевић, Мркоња, и тако је настала та невероватна генерација. Били смо формиран тим, једино зрело појачање нам је био Јовица Цветковић, који нам је много помогао – закључује Веселин Вујовић.
Одлучујући моменат за успех шабачког рукомета била је изградња Спортске хале „Зорка“ 1976. Као у биоскопу, њихове тренинге гледало је и по 2.000 људи. У првим редовима предњачиле су младе Шапчанке, а са обожавањем своје идоле пратила су и деца.
Без сребра, не би било злата
У првом одмеравању снага са најбољим европским екипама, Шапчани су стигли до полуфинала. Победоносни поход Металопластике прекинуо је снажни и искусни тим ЦСКА из Москве.
Други пут били су на корак од круне. Године 1984. у финалу најјачег клупског такмичења на свету противник им је била Дукла из Прага. Да победник буде непобедиви првак Чехословачке, одлучили су седмерци након реванша у Шапцу.
– Када смо пред утакмицу дошли из карантина у Обреновцу, у Шапцу нас је чекала река људи, печени во. У једном моменту ми је кроз главу прошло: „А шта ако изгубимо?!“ Тако је и било. Били смо потонули због тог пораза. Онда је ушао наш председник Аца Трифуновић и рекао „Дигните главу, идемо даље! Следеће године ћемо бити прваци“ – сећа се физиотерапеут Металопластике Бранко Мркоњић.
Публика која се унапред припремила за славље, жалила је заједно са својим пуленима.
– Највећи знак да смо вољени од публике био је 1984. када смо изгубили финале Купа европских шампиона овде јер ниједан злонамеран коментар није био после пенала. Могу рећи да је читав град после тога пар дана туговао заједно са нама. Када дате своје срце на терену и свој максимум, нико вам ништа не замери и одмах морате бити љубимац и публике и града – рекао је Миле Исаковић у документарном филму „Шабачки ванземаљци“ 2016. године.
На врху Европе
Са новим еланом и најјачим клупским саставом у Југославији а можда и на свету, на победоносном путу кроз Европу у сезони 1984/85. водио их је тренерски тандем Александар Павловић – Зоран Живковић. Шапчанима су се покорили Шкода из Плезна, Стеауа из Букурешта, ФХ из Рејкјавика. Није их заплашила ни снажна бука 13.000 шпанских навијача у велелепној Палати спортова у реваншу финала са Атлетиком у Мадриду. Резултат је био историјских 30:20 за Металопластику, до тада незабележен у финалима Купа европских шампиона. Шапчани су освојили пехар париског листа „Л’Екип“ без иједног пораза. Шпански новинари писали су: „Они су из друге галаксије!“
– Један од налепших момената је када су освојили Куп у Мадриду, пред толиком публиком. Сви су им честитали. Спектакуларно су одиграли – сећа се Мркоњић који их је пратио на сваку утакмицу.
И дочек је био спектакуларан. Већ на аеродрому у Сурчину било је 500 навијача са дувачким оркестром „Абрашевић“. На пола пута до Шапца протезала се колона људи, а тек на Савском мосту чекао их је призор.
– Од румске раскрснице смо пролазили кроз шпалир и са једне и друге стране. Са моста до хале било је хиљаде људи који нису могли да уђу у халу, а у хали је било преко 5.000 људи. Унели су нас на рукама, то је била толика еуфорија да не знам са чиме бих то упоредио. За Шабац је то било нешто највеће у историји града. Један мали Шабац, провинција, европски првак у било чему – прича Веселин Вуковић о најмасовнијем дочеку са неке утакмице.
Двоструки европски шампиони
Година 1986. била је најуспешнија у историји клуба. Освојена је четврта узастопна титула Купа и пета Првака Југославије. Постигнутим бодовима оборили су клупски и државни рекорд.
На европској сцени, у финалу, код куће су победили Вибжеже из Гдањска и тако постали двоструки носиоци европске титуле. Овакво достигнуће оствариле су још само три екипе старог континента: Гепингем, Гумерзбах и Гросвалштат из Немачке.
– Тешко је објаснити просечном човеку какав је био тај победнички менталитет. Не само кад је рукомет у питању. Ми смо врло често играли кошарку, фудбал и какво год је такмичење било у питању, давали смо све од себе. Карактер који смо имали, дисциплину, креативност у самој игри, довели су до тога да будемо најбоља екипа у Европи која је икада направљена – поносан је Веселин Вујовић на клуб у ком је провео најлепше године.
У свему најбољи
Шабачки чаробњаци својом виртуозном игром засенили су све велике европске рукометне клубове. Не само титулама и скоровима, већ и новинама које су унели у овај спорт. Професионалци у игри, писали су историју рукомета силовитим нападима, сигурним одбранама, атрактивним стилом. Противничким екипама задавали су муку, док су медији широм света објављивали њихове успехе.
– Водили смо једни друге. Квалитетан тим чине компактни играчи. Такође, имали смо велику љубав према спорту којим смо се бавили и идоле које смо хтели да достигнемо и превазиђемо. У самом клубу имали смо једног oлимпијског победника Петра Фајфрића, од ког смо слушали приче и то је у нама будило жељу да достигнемо те висине. И то смо постигли – каже Веселин Вуковић.
Светски и Олимпијски прваци
Металопластика је једини клуб у Југославији који је државној селекцији дао 8 рукометаша од 12 у једном тренутку. Након доприноса њених играча за узимање сребра на Светском првенству 1982. у Немачкој, Башић, Исаковић, Вујовић, Вуковић, Мркоња и Портнер, донели су златну медаљу са Светског првенства у Швајцарској 1986.
– Кад смо играли Светско првенство имао сам 21 и по годину. Ја сам заспао тако да су ме једва пробудили пре утакмице. Поподне. Кад кажу сви не могу заспати пре утакмице, ја сам заспао најнормалније, пробудио се, одиграо утакмицу, одбранио 5-6 пенала, као клинац – у поменутом филму бивши голман Металопластике Мирко Башић прича са коликом је лакоћом излазио на терен пред највећа такмичења.
Башић, Исаковић, Вујовић, Вуковић и Кузмановски заслужни су што је Југославија постала једина земља света која је до тада освојила две златне медаље на Олимпијским играма – Минхен 1972. и Лос Анђелес 1984. Ови момци пре 40 година у најбљештавијем граду Америке попели су се на постоље недодирљивих.
– Олимпијада се не може испричати, мора се доживети. Излазак на постоље је као филм. Ви сте у неком Матриксу до момента док не чујете химну, док не груне аплауз, нешто нестварно – сећа се Веселин Вуковић најважнијег момента у својој спортској каријери.
Важније од новца, дајући најбоље од себе, освојили су престиж и славу, чиме су им сва врата била отворена.
– Ја сам за моју медаљу могао да купим телевизор у боји. Али ми нисмо размишљали у том правцу. Ми смо свакако као носиоци медаља сви добили станове. Није било дилеме, предузећа су учествовала у награђивању спортиста, председник општине изда директиву и то буде учињено. Све захваљујући нашој популарности – прича Вујовић, који је учествовао и на наредној Олимпијади у Сеулу, када је Југославија освојила бронзу.
До следеће златне генерације
Из Металопластике су отишли у иностранство или у домаће звучне клубове, и већина играча направила је запажене спортске и тренерске каријере. Заменили су их млађи момци, којима је слава претходника била терет колико и подстрек за нови успех.
Наредне сезоне донеле су ослабљене позиције на ранг-листама, а победнички дух остао је да тиња. Ипак, Шабац који је једном био престоница рукомета, захваљујући свом клубу, остаће важно место на националној спортској мапи. Од 2020. Металопластика почиње да враћа стари углед. Новостасала генерација 1922. освојила је Куп и Суперкуп Србије. У овој сезони дошли су до финала државног првенства. Лопта је изгледа поново бачена.
Из серијала ПРВИ МЕЂУ ПРВИМА. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
