Са развојем Шапца, огроман број комфорних породичних кућа гради се, како у самом граду, тако и на дотадашњој периферији Триангли, Касарским и Шипурским ливадама, Летњиковцу. Насеља која су до тада физички била одвојена од Шапца по неколико километара сада почињу да се спајају са градом као што је случај са Думачом, Поцерским Причиновићем, Јевремовцем, Богосавцем, Мајуром итд. На месту кућа познатих Шапчана, ничу праве урбане четврти. Тако је настао и познати Мазин блок.
У овој старој трошној кући, подигнутој 1860. године, на углу улица Владе Јовановића и Војводе Мишића (на снимку је део који је припадао улици Владе Јовановића) налазила су се четири стана. У дворишном делу је била још једна мања зграда са две просторије, а на простору који је припадао улици Војводе Мишића, све до зграде Гимназије, такође се налазила једна мања зграда са два стана. До зграде са снимка налазила се једна солиднија кућа у приватном власништву. Све ове зграде порушене су крајем 1967. године да би уступиле место четвороспратници са три локала у приземљу и 66 комфорних станова, који су усељени у децембру 1969. године.
Фотографију куће послао је локалном листу „Глас Подриња“ Новак Маринковић, а објављена је 15. јула 1982. године.
О сећањима на детињство у шабачком Рабаџилуку (улици Владе Јовановића) јако лепо је говорила Мирјана Врбић, сестричина др Митре Михаиловић, јер су родитељи др Митре, Филип и Ангелина Михаиловић били власници куће од 1908. до после Првог светског рата, када су купили другу кућу у улици Владе Јовановића број 19.
Са прашином и блатом борили су се грађани ове улице и после Другог светског рата, све до прославе двадесетогодишњице народне револуције, августа 1961. године, када Рабаџилук добија нови изглед. Тада је ситну коцку заменио асфалт, али нови асфалтни коловоз и тротоаре са бехатон плочама добија тек 2012. године.
Најлепша улица у Рабаџијској улици која има посебну вредност за архитектонско наслеђе града, изграђена у еклектичком стилу јесте кућа на углу улица Војводе Мишић и Владе Јовановића, коју је почетком 20. века подигао богати предузимач Лука Митров Митровић.
Данас је овај део града урбанизован. У близини се налази неколико зграда у оквиру познатог „Мазиног блока“. Блок је окружен банкама и апотекама, а из овог дела града лако се стиже у сам центар.
Рабаџијски шор добио је назив по рабаџијама, кочијашима, што је било популарно занимање с краја 19. и све до појаве модерних превозних средстава. Њихов занат одвијао се на улицама и путевима, вукли су шодер, песак, цемент, гвожђе, коцку за путеве, у градове ракију, суве шљиве, возили су тешке и разноврсне товаре, све док их власти нису ограничиле после Првог светског рата, када се Шабац тешко опорављао. Са намером да се калдрма сачува од квара, Општински суд је забранио тешке товаре. Са циљем да се заштите од власти, основали су удружење, а седиште им је било у кафани „Хајдук Вељко“ на Баиру. За време Другог светског рата превозили су робу и рањенике. Од велике су помоћи били народу. Данас их више нема.