Од открића па до данас, Ковачевића пећина у селу Церова, на територији општине Крупањ представља прави бисер под земљом који привлачи туристе и истраживаче. Проглашена за споменик природе, у далекој прошлости пећина је пружала уточиште разним животињама, па су у њеним ходницима нађене кости медведа старе око 80 000 година. У пећини су откривени остаци неолитског насеља из 3500 године п. н. е, налази из римског доба из 4. века као и из средњег века.
Дугим, тешко проходним ходником којим Рајко Марковић, чувар заштићеног подручја свакодневно пролази, није лако ни усудити се, а још теже ходати. Ипак, чим се направи неколико корака у погнутом стању и разбије страх, указује се нестваран пећински накит, међу којим доминирају сталактити и сталагмити од белог прозирног калцита какви се ретко виђају у пећинама.
У ходнику дугом 960 метара, који представља најдужи и најзначајнији спалеолошки објекат у овом делу Западне Србије налазе се бигрене каде, драперије и друге пећинске драгоцености.
-Имамо сталагмита висине до 6 метара и он је највећи у овој пећини. Стар је око 6 милиона година. Да би порастао 1 центиметар потребно је 100 година. То је кречњак који у горњем делу ствара сталагмите, при чему пада на земљу и такође формира ове пећинске украсе – објашњава Рајко Марковић, чувар заштићеног подручја Ковачевића пећине.
Највећи међу њима је од белог калцита, пречника око 0,3 м висок око 5 м. Представља симбол Ковачевића пећине и зове се Ружин стуб. Импозантна је и драперија коју овде зову Орлова крила због атрактивности и лепоте.
Импресивно подземно станиште у десном делу пећине из ког не постоји излаз, рај је за колоније слепих мишева, али и инсеката који су права реткост у свету.
-Имамо четири врсте слепог миша – мали, велики и медитерански потковичар, као и дугокрили љиљак, који су заштићене врсте у Србији као природне реткости. Медитерански слепи миш, поред овог станишта пронађен је још само у пећинама у Израелу. Од ретких врста имамо и слепу стоногу, дужине око 5 милиметара. Она је још пронађена на Кавказу и на Тајланду, тако да се сматра правом реткошћу. Она живи на остацима дрвета, веома је мала, беле боје и тешко се може запазити голим оком – прича Рајко, мештанин и заљубљеник у свој посао.
Други део пећине је далеко приступачнији. Арехеолошки налази из различитих историјских периода доказују да је од давнина била насељавана. Остаци људског рада говоре да су се мештани у њему окупљали и дружили. Одатле се пружа савршен поглед на заселак ове општине идентичног имена као и пећина.
-Ово је леви део пећине и он има велику терасу са погледом према засеоку Ковачевићи у селу Церова. Овде имамо један сто и клупе где су се мештани овог села за Нову годину окупљали и празник славили у пећини. Амбијент је такав да је овде током зиме лепо и топло, па су пећину користили за славље и дружење у зимском периоду – прича Лидија Лукић из Туристичке организације општине Крупањ.
Али, пре него што је овде крочила људска нога, медведи су сањали зимски сан. О томе сведоче остаци пећинског медведа, пронађени када су научници открили овај бисер под земљом.
-Негде 1972. године дубоко у пећини, на неких 400 метара од улаза пронађен је скелет медведа чија је старост процењена на 80.000 година. Био је висине око 3 метра и тежине око 1.200 килограма. Постоји још остатака медведа, као и од људи који су овде живели, али и новчића и других драгоцености – објашњава Рајко.
Да су медведи овде боравили потврдило се и касније када су чувари, истражујући подземни део пећине, пронашли њихове остатке.
-Ми смо пронашли зуб од медведа, кост за коју претпостављамо да је од карлице, као и део људског скелета. Оне се разликују не само по величини већ и по боји – показује чувар пећине и објашњава да су неке кости беле а друге сиве.
Ковачевића пећина је проглашена за споменик природе, па уз подршку општине Крупањ и Министарства за заштиту животне средине овде се у континуитету ради на уређењу простора.
-Ми заједно са општином Крупањ и Министарством за заштиту животне средине ову пећину припремамо за улазак што већег броја туриста тако да сте имали прилику када сте улазили у пећину да видите инфо кућицу коју смо заједно средствима локалне самоуправе и Министарства поставили у прошлој години. Ми смо и ове године потписали уговор са Министарством на износ од 5 милиона динара и дефинисали шта треба да спроведемо у току 2024. године – објашњава директорка Туристичко-спортске организације општине Крупањ.
Тада ће бити још атрактивнија и лепша, на задовољство свих који је посећују. Поред лепоте, током лета право је уживање у пећинским ходницима где је температура константних девет степени.
Из серијала „РАЂЕВИНЕ БЛАГО”. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Крупањ. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
