Иако је отпевао најслушанији свадбарски хит, Мишко Павић остао је готово анониман у музичком свету. Ноћу је био певач, а дању један од најпознатијих шабачких трговаца. За њега кажу да је наjбољи певач међу трговцима и најбољи трговац међу певачима. Данас увелико гази осму деценију, пева за своју душу, а издржава се од пензије стечене у трговини.
Најпознатији свадбарски хит „Устај сине, устај рано моја“ Мишко Павић отпевао је давне 1979. године. Док се његова песма орила са разгласа, а фамилија, пријатељи и младенци веселили се под шаторима, он је остао скоро сасвим анониман. Чак је у Америци, певајући на свадби кћерке свог пријатеља, морао да убеђује колеге да је баш он певач култне песме.
-На тој свадби били су Новица Неговановић, Томислав Чоловић и други познати певачи. Ја сам дочекивао госте и песмом. Кад су сви поседали, ја кажем Томиславу да ми да микрофон да отпевам “Устај сине, устај рано моја”. Тада ме Новица упитао: “Ко пева ту песму?”. Ја кажем: “Ја”. А он мени: “Знам да сад ти певаш, а ко пева иначе?”. Кад сам му потврдио да је песма моја, он није могао да верује. Тада ми је испричао да је на свадби његовог сина Драгана, Зоран Јовановић ту песму отпевао преко 40 пута. Е сад замислите колико је та песма била популарна у Америци, а да не говорим о популарности у Србији. Овде је било по 40 и 50 жеља и честитки, највише на радију у Ваљеву – прича Мишко Павић.
Слика на ЛП плочи и понеко гостовање на радију за њега су били једни вид рекламе, па је остао непознати певач познатих српских двојки. После сваког наступа и гостовања обожаваоци су писали писма, желећи да сазнају понешто о његовом животу.
-Емисија на Радио Ваљеву се звала “Заиграј, запевај” и ја сам три пута ту гостовао. Прве године, сећам се, добио сам 4.500 писама за пет дана. Тада сам слушаоцима који се први јаве поклањао плоче и први дан се јавило њих девет, а следећи дан 1.700. Сећам се да ме водитељ кроз шалу питао, јер су то слушатељке тражиле, да ли сам ожењен и имам ли децу. На то сам ја одговорио да јесам, те да моја жена има двоје деце. Уследила су питања да то појасним. Ја сам тада кроз смех одговрио: “Код нас у Мачви мушкарци не рађају децу, већ само жене” – прича Мишко и објашњава да је то случајно отишло у програм, али да је била духовита досетка.
Када је чуо Мишкове песме, Сафет Исовић звао га је на аудицију у Сарајево. Међутим, највећи утицај да уплови у певачке воде имао је земљак Јанко Глишић, са којим је певао у шабачком Абрашевићу још као петнаестогодишњак.
-Знајући шта треба њему почетнику, ја сам му предложио да сними песме које ће се одмах прочути у жељама и честиткама. Песме за успомену могао је снимити кад хоће, али песме за радијске честитке су тада биле најслушаније. Тада сам му предложио да сними “Осамнаест каранфила” и “Нико није ко нас двоје”. Сећам се да смо се враћали из Београда и да смо у ауту научили да певамо – присећа се познати певач и Мишков земљак Јанко Глишић.
Певачкој каријери је претходило такмичење певача аматера, Распевана јесен, на којој је Мишко Павић 1976. добио прву награду стручног жирија. Након тога снимио је прву песму “Нико није ко нас двоје”, која је одмах постала хит. Међутим, тада није било много сниматеља и фотографа, па су само ретке фотографије сведоци његове популарности.
-Имам ову фотографију из 1980. године из Загреба кад је било 10.500 људи. Друго ништа немам снимљено – показује фотографију на којој наступа у црном елегантном оделу са својим оркестром.
А након наступа пред неколико хиљада људи, Мишко се враћао свом послу који је почео да ради пре него што ће постати певач. Био, је, како у шали каже, најпознатији певач, али међу трговцима, и највештији трговац међу певачима.
-У трговини сам радио од 1964. године. То сам много волео и доста сам постигао у тој области. Био сам много познат као трговац, па сам чак 1986. године основао и Удружење трговаца у Шапцу и четири године био председник. Није ме интересовала много песма, више сам волео тај посао који сам започео први и нисам хтео да прекидам. Викендом када сам наступао, никад нисам оставио радњу да неко други отвори. Враћао сам се из Босне, из Бања Луке, у четири сата ујутро, онда одспавам два сата, устанем, туширам се бријем и идем на посао – прича Мишко који је увече био певач, а већ ујутро трговац.
Стигао је и до Америке, где је на позив Мирослава Илића викендом певао у кафани, а радним данима радио у фабрици у Чикагу. И поред велике популарности његових песама, остао је обичан човек, у души боем, а по професији трговац и творац хитова који и данас живе.
– Ја могу да кажем да и сада, у моје време, буквално на скоро свакој свадби се свира његова песма. Ја се, верујте ми, сваки пут најежим кад свирам и певам ту песму. Много људи не зна да је песма из Шапца да је пева Мишко, а ја се онда похвалим како је то ујак моје супруге, тако да онда ја мало порастем у тој причи – прича музичар Иван Живковић.
И то није све, случајност је хтела да уметничко име добије одмах по рођењу, иако је сам себе сврставао међу трговце а не међу уметнике.
-Ни у музичком свету, али ни у трговини нико не зна моје право име. Само отац и покојни стриц су ме звали Ранисав, а верујте да ни први комшија не зна моје право име – прича.
Снимио је пет синглова и две ЛП плоче. Само три свадбе отпевао је за новац. Од пензије трговца и данас живи. Задржао је скромност и једноставност док пева или слуша своје највеће хитове.
