У Завичајном музеју Коцељева однедавно се налази јединствена фотографија Јанка Веселиновића са ђацима, док је био учитељ у селу Свилеува код Коцељеве. Вредну фотографију открио је Зоран Живановић, виши кустос Завичајног музеја Коцељева, чиме је значајно употпуњена стална поставка једног од највећих писаца српске културе која се чува у овој установи.
Поред збирке књига сабраних дела из 1932. године, највеће колекције копија фотографија у овом делу Србије, затим оригиналних издања његових приповедака из тридесетих година прошлог века и пореске књижице чувеног писца, сада се налази и вредна слика најпознатијег српског писца и учитеља минулог века.
Јанко међу децом у Свилеуви, испред зграде која се звала Качара настала давне 1887. године била је драгоцено откриће за музејског стручњака Зорана Живановића који годинама прикупља и изучава грађу о приповедачу мачванске равнице. Млади Јанко окружен лепо одевеном децом из села где је започео учитељски стаж, вредан је документ, пре свега за стручну јавност, али иза мештане овог краја.
-Откривена је сасвим случајно тако што ми је мој школски друг показао, не знајући ко се уопште налази на фотографији, а претпостављајући да је на њој његов прадеда Драгић Миловановић. Када сам узео фотографију и боље погледао, схватио сам заправо да у рукама држим невероватну ексклузиву која је до сада била непозната и стручној и осталој јавности. Успели смо некако да фотографију, колико толико репарирамо, пошто је била доста оштећена, да је увећамо и изложимо овде у музеју, а ово је њена прва ексклузивна појава у медијима – објашњава Зоран Живановић, виши кустос Завичајног музеја Коцељева.
Фотографија непозната јавности настала у Тамнавском селу, где је Јанко започео учитељски стаж, било је откриће које је употпунило музејску галерија слика најчитанијег српског романописца минулог века. У белој кошуљи, сакоу и са краватом, уклопио се међу своје ђаке који су, судећи по фотографији били подједнако лепо и свечано одевени, а сама фотографија, осим скромности тадашње деце, не одаје утисак било какве разлике међу њима.
Јанко, као свршени гимназијалац, са уписаном богословијом коју није завршио, а затим учитељском школом коју такође није окончао, за ондашње прилике испунио је услов да буде учитељ.
У овом посавотамнавском селу упознао је своју будућу супругу Јованку Јоку Јовановић са којом се касније и венчао.
Још као дечак загледан у књиге, рано је открио своју љубав према писаној речи.
У Завичајном музеју у Коцељеви налази се и сто на ком је написао прве приповетке, као и каса због које је Јанко Веселиновић, ни крив ни дужан, завршио у затвору.
-Када су се одржавали локални избори у Коцељеви, из централе његове странке дошло је обавештење да дозволи да гласају и они који нису платили порез. Наиме, у то време је важио закон да на изборима могу да гласају само они који су платили порез држави. Да би Јанко послушао своју страначку централу он је дозволио гласачима из Коцељеве да гласају иако нису платили порез, па им је на основу тога само фиктивно издавао потврде док су се људи овде клели да ће му платити чим дођу до првих пара. Наравно, тако је створен вештачки дефицит у каси који није могао бити покривен јер после гласања, наравно, никоме није падало на памет да тако лако плаћа порез који иначе нису редовно плаћали, па је Јанко од стране својих политичких опонената оптужен да је проневерио новац из те касе, што наравно није случај и због тога су га ухапсили и морао је да иде на робију. Ослобођен је тек на ургирање лично Краља Милана Обреновића и његове супруге краљице Наталије – прича Живановић.
У овом крају најпоноснији су на чињеницу да је овде учитељевао Јанко Веселиновић.
У то време, деведесетих година XIX века Коцељева почиње да прима обележја варошице. Имала је школу, цркву, општину, три кафане, три трговине са разноврсном робом, две опанчарске и две ковачке радње. Живот је хтео да писац који је освојио српску публику у згради данашњег музејa буде и учитељ и председник општине.
Јанко је прво био учитељ у Малој школи од 1887. године, да би 1888. био изабран за председника општине. Од 1901. године па до 1951. Мала школа је коришћена за смештај учитеља. Године 1914. и 1915. школа је коришћена као прихватилиште за рањенике, а током Аустроугарске окупације, од 1915. до 1918. године служила је за војне потребе. Оштећена је у Другом светском рату током немачког бомбардовања.
-Налазимо се у згради Завичајног музеја у Коцељеви која је подигнута 1871. године на месту некадашње зграде тадашње општине Коцељевачке изграђене око 1848/1849. године. Она је била од веома трошног материјала, такозваног шепера, па је за потребе Коцељеве, која се развијала подигнута ова зграда у којој се ми данас налазимо. Изграђена је од тврдог материјала а у њој је првобитно била општина Коцељевачка, а после неких десетак година почела је да ради и школа у којој је био прво учитељ Јанко Веселиновић а после пар година постао је и председник општине Коцељевачке. Дакле, у овој истој згради је вршио дужност председника општине Коцељевачке – прича Живановић, који је истраживао живот Јанка Веселиновића.
Историја пише да је Јанку Веселиновићу 1890. године, након политичких интрига, прекинут мандат. Тада је напустио напустио Коцељеву и отишао у Београд где се посветио писању приповедака и позоришних комада, а у Коцељеви су наставили да чувају успомену на њега.
Осим успомене на Јанка, из чијег пера је изашао бисер српске књижевности, у Завичајном музеју у Коцељеви налази се и стална археолошка и палеонтолошка збирка.
-Овде се налазе палеонтолошки фосилни остаци из времена Панонског мора, пронађени искључиво на овом нашем терену у општини Коцељева. У овој ветерини су тек неколико векова стари фосилни остаци такође једне изузетне приче везане за развој живота ван великих водотокова. Затим, ту је кремени шиљак направљен људском руком и припада неандерталцима којим су можда ловили велике животиње као што су, на пример ови фосилни остаци из каменолома Шешевица у Каменици који припадају пећинском медведу и мамуту. У овом делу се налазе експонати који припадају Старчевачкој култури и односа се на најстарије насеље у Коцељеви из средњег неолита, од пре неких скоро 8.000 година. Ту су остаци који припадају Винчанској култури, која је наследила старчевачку, као и најстарији предмет израђен од метала, пронађен у нашем крају. Ту су експонати из времена бакарног и бронзаног доба, а у задњој витрини која припада археолошкој збирци сталне поставке се налазе експонати пронађени на месту куће нашег чувеног устаника из времена Првог српског устанка, Војводе Поп Луке Лазаревића, рођеног овде у Свилеуви, који је био својевремено свештеник у Коцељеви и суседном селу Љутице, пре него што је постао устаник у Првом српском устанку 1804. године – објашњава виши кустос
Од маја 2008. године Завод за заштиту споменика културе Ваљево, води бригу о овој згради јер је тада стекла статус споменика културе од великог значаја.
Зграда Мале школе у Коцељеви
Зграда Мале школе у Коцељеви подигнута од чврстог материјала, на месту шеперуше у којој је била смештена општина и у мањој просторији учионица. Прва школска зграда у Коцељеви названа је мала школа да би се разликовала од пространије зграде велике школе сазидане уз њу 1901. године. Књижевник Јанко Веселиновић био је учитељ у малој школи од 1871. до 1888. године. Од 1901. до 1951. године Мала школа је коришћена за смештај учитеља, а током окупације служила је за војне потребе.
Мала школа је током Другог светског рата оштећена од немачког бомбардовања, као и оближња велика школа и црква. После 1951. године и градње савремене школске зграде, у зграду школе је смештен „Раднички Универзитет Коцељева”. После низа промена намена од 2003. године у згради је смештена збирка завичајног музеја у саставу библиотеке „Јанко Веселиновић”, смештене у згради велике школе.
Изглед Мале школе
Зграда Мале школе се налази на регулационој линији улице и са зградом велике школе и цркве спада у најстарије сачуване објекте у Коцељеви, чинећи њен урбанистички центар. Школа је приземна грађевина, издужене правоугаоне основе са четвороводним стрмим кровом покривеним бибер црепом. Централно постављен главни улаз води у пространо предворје из кога се улази у остале четири просторије и помоћни простор. Улична фасада је симетрично решена са централним ризалитом у кровном делу завршеним степенастом атиком. Поред улаза са сваке стране је по један прозорски отвор, а на угловима уличне фасаде груписана су по два прозорска отвора. На малтерисаним и окреченим у бело фасадама нема малтерске пластике.
Пројекат је суфинансиран из буџета општине Коцељева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
