Српска добротворка Стана Милановић, која је своју имовину завештала за школовање девојака, добила је мурал у Шапцу. Уметничко дело дар je шабачке фирме „СЕТ“, која жели да поново оживи доброчинство и задужбинарство. Овај мурал налази се у улици која носи име добротворке, недалеко од Економске школе која је однедавно понела Станино име.
Мурал у част шабачкој добротворки
Иако неписмена, Стана Милановић била је испред свог времена па је тестаментом, састављеним 14. јуна 1891. године, своју покретну и непокретну имовину у Шапцу и мачванском селу Белотићу, завештала „на више васпитање и школовање женског подмлатка.“ Каније, од тог новца је изграђена данашња Економско-трговинска школа у Шапцу.
“Ја имам кућу и плац у Шапцу до Стане Остојићке, Симе Тројановића и улице, магацин у Шапцу крај Саве и земљу у Белотићу, коју је мој брат купио као имање браће Глигорића, и две хиљаде дуката, које је мој брат моме мужу дао у радњу, као и четири стотине дуката, које је мој брат дао моме мужу за мираз.
Све то имање, осим раније продатих земаља Јосифовићу, хоћу да до своје смрти ужива мој муж Мијат, а чим ја и мој муж умремо, хоћу да то имање употреби се на зидање једне Више женске школе у Шапцу, која ће имати натпис: Задужбина Станка Остојића из Шапца и његове сестре Стане, супруге Мијата Милановића, трговца из Шапца”, писало је у тестаменту којим је добротворка Стана Милановић поклонила своју имовину. Према подацима из написа у локалној штампи, цело имање које је Стана завештала као задужбину процењено је на 100.000 динара.
Те године је умрла, са само 25, али је њена последња жеља касније испуњена.
– Стана Милановић је једна од добротворки која је живала у нашем граду. Зграда Економске школе која данас носи њено име некада је служила као интернат Учитељске школе, подигнута је из њеног фонда. Тај интернат касније је прерастао у економску школу. Школа је у непосредној близини улице која је недавно добила назив по Стани Милановић, на бочној страни зграде је сада и мурал ове добротворке, тако да можемо да кажемо да је овај део Шапца данас постао омаж добротворки, која је била велика не само кад је наш град у питању, већ и по мерилима тадашње Србије – каже Татјана Марковић, начелница Одељења друштвених делатности – музејски саветник.
Мурал симболизује доброчинство, мудрост, иновативност
На згради Економске школе у Шапцу, која однедавно носи њено име, и данас стоји натпис – Задужбина Стане М. Милановић, што је и била жеља ове добротворке. Тим трагом кренуло је и шабачко Предузеће за инжењеринг, консалтинг, пројектовање и изградњу „СЕТ“. Желећи да афирмишу задужбинарство и друштвену одговорност у области очувања правих вредности, на згради „Центар 5“ коју су пројектовали и изградили, у улици која носи име Стане Милановић, донирали су мурал.
– Наша идеја је да се град оплемени сећањима на све добре и велике људе, посебно жене које су живеле, радиле и стварале у Шапцу, тако да смо одлучили да и сви наши нови објекти буду посвећени сећању на неке наше велике људе из прошлости – каже Миленца Срећковић, директорка СЕТ-а.
Тестамент Стане Милановић
Мурал, рад сликара Ђорђа Зечевића, обилује симболима мудрости, победе и борбе за равноправност, који су обележили кратак, али значајан живот шабачке добротворке, са акцентом на важне догађаје у години њеног рођења, али и смрти – 1891.
– Те године је Никола Тесла промовисао свој трансформатор на годишњој изложби у Паризу и ја сам тај мотив узео као симбол њене смрти, али не као пламен који се угасио него као искру, која је запалила муње и осветлила мрак. У доњој зони композиције налази се слика богиње Атине, која представља мудрост, као и сова на муралу која доноси Станин тестамент. Ту је и симболика везана за годину рођења Станиног, 1867, када су Турци предали кључеве града и тај детаљ је представљен на муралу. Стана Милановић је рођена у слободи, и својим рођењем сведочи слободу која се односи на женски род – објашњава Ђорђе Зечевић, аутор мурала.
И баш као што је записао Иво Андрић „Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута. Једном када их нестане са земље, други пут кад пропадне њихова задужбина“. Тако и задужбина Стане Милановић и данас “живи”, а они који су то препознали, оживели су и сећање на њу.
Стана Милановић, рад Хакије Куленовића
Стана Милановић рођена је у Шапцу 1867. године, као кћи Остоје Филиповића, трговца и била је удата за шабачког трговца Мијата Милановића. Имала је брата, Станка Остојића, који је очито узео презиме по очевом имену и који је, као и Стана, умро веома млад. Стана М. Милановић је умрла у Шапцу, 1891. године. Сахрањена је на Доњошорском гробљу. Иако је мало података о њој сачувано, хроничари су писали да је живела повучено, затворена у кући са високим зидовима, из које је ретко излазила. Остало је забележено да се врло лепо изражавала. О њеној величини говоре дела.
