Валентина Васић из Маова код Шапца, привукла је пажњу многих на друштвеним мрежема, необичним статусом, који је заправо њена свакодневица. Ова млада девојка, која потиче из породице познатих шабачких фармера, објавила је снимак на ком храни краве уз објашњење да је поносна што је за живот одабрала село. И поред тога што је добар студент, поштује оно што њена породица ствара деценијама и не стиди се живота који није нимало лак.
-Моје име је Валентина и поносно носим девојачко презиме. Када говорим о себи, трудим се да будем реална, увек максимално отворена и искрена, говорећи истину ма каква год она била. Да ја сам специфична девојка, девојка са села која се не стиди свог идетитета и онога чиме се бави, поносна сам унука, ћерка, сестра и тетка. Имам сасвим усклађен и обичан живот. Од малена сам учена да имам радне навике, да поштујем и волим оно што ме је одгајило, одшколовало и отхранило. Оно што желим да кажем јесте да сви ми у животу имамо амбиције. Циљ или амбиција је унутрашња тежња човека. Дакле, сви би ми требали да будемо веома одлучни у вези свог животног циља кад дођемо у неке године када већ можемо самостално да одлучујемо. Ја сам изабрала мало тежи пут до свог успеха, одлучила сам да будем савесна унука, ћерка и сестра. Уместо метрополе изабрала сам село, уместо државног или посла у приватној фирми, изабрала сам своју породицу, студирала у свом родном граду и уједно заједно са њима наставила да радим оно што се генерацијама градило – написала је Валентина.
Младима је поручила да се не стиде ако су са села и да поштују породичне вредности. Прљава гардероба од тешког рада није лице човека, већ оно што носи у срцу. – Оно што имам да кажем, не стидите се ако сте са села, не стидите се својих предака и својих родитеља. Не чинимо се ми који смо са села мање битним од онога ко је из града, мање битан си ако друге понижаваш да би себе уздигао мислећи да ћеш са тим бити више вреднији од тог неког. Ово сам ја, не стидим се свог индетитета, живим на селу, радим пољопривредне послове, дипломирани инжењер пољопривреде и мастер инжењер менаџмента, учена да будем у кући и на имању домаћица (у старом оделу, прљава итд. ), учена да ван куће будем сређена и дама, да то сам ја Цвејина и Ђулкина унука, Горанова и Снежанина ћерка, Стефанова сестра, Славичина заова , Кларина и Ланина тетка. И зато сматрам да сам донекле у свом животу баш зато што сам изабрала мало тежи пут иако сам могла да изаберем лакши ипак нешто успела, а то је да научим да живот ма колико тежак био увек треба стајати чврсто на тлу и гурати ка свом циљу – закључује Валентина
