Био је лекар, а не апотекар, како многи мисле. Комуниста по опредељењу, социјалдемократа по ширини схватања и хуманиста по начину живљења, др Борислав Бора Тирић постао је једна од првих жртава окупаторске одмазде над недужним грађанима у Другом светском рату у Шапцу. Две улице у граду зову се по њему, а кућа и двориште, који су после његовог стрељања претворени у гестаповски, па у комунистики штаб, чувају успомену на првог специјалисту педијатрије у округу, како изгледом, тако и лекарском праксом.
Бора Тирић – угледни шабачки доктор (Фото: приватна архива)
Масивна капија у Карађорђевој 47 крије једну од најпотреснијих прича ратног Шапца. Угледног доктора, миљеника народа и комунистичког активисту, у ноћи 20. на 21. август 1941. године, одавде су одвели немачки војници на јавно погубљење, за пример другима. А пример је био образовањем, породичним васпитањем, племенитошћу, идеологијом блиском човеку и на послетку – неправедном смрћу.
Капија и данас има аутентичан изглед (Фото: Дистрикт)
Први специјалиста педијатрије у округу
Родио се 19. марта 1987. године у великој и имућној мишарској породици, као једно од тринаесторо деце оца Милана и мајке Мирке. Након основне школе, постаје марљив гимназијски ђак, прелазећи пешке свакога дана по неколико километара до школе и натраг. Због ратних година осми разред гимназије завршава 1919. Као одличан ђак бива ослобођен полагања матуре, и исте године постаје студент Медицинског факултета у Загребу. Ипак, жеља за знањем вукла га је даље. Конкурише за стипендије у Лондону и Прагу, и у Шабац се враћа да учи два језика, за потребе потенцијалних студија. На тај начин први пут долази у додир са марксистичком литературом и револуционарним идејама. Због погоршања међудржавних односа са Британијом, не добија стипендију у овој земљи, па 1920. године одлази на студије медицине у Карловим Варима. У то време постаје све приврженији комунизму, а по дипломирању 1926. примљен је у Комунистичку партију Чехословачке. Од тада његов хуманизам и тежња ка социјалној правди постају једно.
Због породице се враћа у Шабац (Фото: приватна архива)
Имао је прилику да се даље усавршава – постаје асистент на Дечјој клиници и демонстратор на факултету у Прагу, где су студенти према његовим скриптама полагали испите. У међувремену се у Шапцу оженио супругом Олгом, а две године касније добија кћерку Светлану. И поред загарантоване блиставе каријере, након специјализације напушта Праг и враћа се у Шабац, да као лекар и политички активиста буде ближе породици и народу. Први специјалиста педијатрије у свом граду, приватну ординацију отвориће 1930. године, најпре у близини Јанкове школе, а затим на поменутој адреси, где је саградио и спратну кућу.
– Кућа и ординација подигнуте су 1938. године. Капија и двориште, осим што је скраћено, остали су аутентични. Чак су пузавица и липа из његовог времена. Дневна соба куће, у којој моја супруга и ја живимо, некада је била Борина ординација, а моја ординација пре је била летња кухиња. Рад Борине ординације прекинут је његовим стрељањем. После тога је овде зубну ординацију отворио доктор Милета Милановић, Борин зет, који је оженио његову кћерку, моју тетку Светлану – прича познати шабачки стоматолог Буда Тирић, унук Бориног брата од стрица Спасоје, који више од две деценије овде са породицом живи и ради.
Пузавица на зиду куће из Бориног је времена (Фото:Дистрикт)
Дечји лекар и црвени доктор
Никада није радио у државној пракси, а сви су га упамтили као омиљеног народног лекара. Увек спреман да помогне, одлазио је на терен у удаљена сеоска места, а своје услуге често није наплаћивао.
– Мој деда је Бору чезама возио у забита села, по снегу и свакаквом времену, да би указао помоћ болесној деци. Отуда се враћао углавном без динара надокнаде – прича Буда и додаје да понекад ни медикаменте није наплаћивао. За то је имао посебан фонд.
– Испред његове ординације била је чекаоница и у њој овећа пиксла са новчаним прилозима пацијената. Ако се деси да неки болесник нема новац да купи лек, др Бора би узимао новац из те пиксле, одлазио у оближњу апотеку и куповао шта је потребно – прича.
Кућа у којој је била ординација Боре Тирића (Фото: Дистрикт)
Доктор Тирић није био познат само по доброти, него и по одличним дијагностичким способностима, па је у тадашњим лекарским круговима његов суд био изузетно цењен. Дешавало се да на конзилијумима, иако једина опречна, Борина се процена испостављала као тачна.
– Долазили су пацијенти и код нас на Мишар. Деда је причао да му је једном приликом рекао: „Видиш, Пајо, ово дете болује од туберкулозног менингитиса и од тога нема спаса.“ Мој деда, здравствено необразован, гледа дете које је весело, игра се, није му јасно. Али било је као што Бора каже, дете је убрзо умрло – сећа се прича о чувеном претку.
Посебно је био привржен породици. Иако комуниста, поштовао је традицију, па је Божићном слављу и даровима придавао велику важност. Такође, није могао проћи дан да пре посла не оде у обилазак имања.
– Устајао је у 4 ујутру, и фијакер би га возио пут Мишара. На клупи испред имања га чека отац, он сиђе, шета са њим, и док за њима иде фијакер, разговарају шта ће се тај дан радити. Онда би одлазио на посао. Тако је било сваког дана.
Кућа и ординација саграђене су 1938. године (Фото: приватна архива)
Виђен је био не само због лекарске праксе, него и као високи функционер Комунистичке партије Југославије. Неговао је добре везе са Београдом, Чешком, Русијом и осталим земљама где је овај покрет био у повоју.
– Из овог краја код руског амбасадора Плотњикова у Београд, могао је само ко добије потпис др Боре Тирића. Претпостављамо да је био секретар Коминтерне у Србији. Водио је кореспонденцију са Прагом, на лекарским извештајима писао партијске ствари и деда Спасоје га пита како отворено пише поверљиве податке, а он каже „Пајо, свако писмо је цензурисано, а ово нико не чита.“ Колико знам, био је предводник демонстрација у Шапцу 27. марта 1941. године и то је један од разлога што је био потказан – прича шабачки стоматолог.
Стоматолог Буда Тирић у својој ординацији (Фото: Дистрикт)
Висок положај у партији и друштву завредео је захваљујућим искреним побудама, блиским социјалдемократским идејама. Веровао је у комунизам у свом најчистијем облику, оштро супротстављен надолазећој нацистичкој пошасти.
– Тетка је имала фотографију забележену у овом дворишту, на којој за столом под липом седе др Бора Тирић, др Дуњић, др Цигановић, прота Павловић и Димитрије Љотић. Е сад замислите Љотића, који води најдеснији националистички покрет, а мој деда интернационалиста и комуниста, пријатељи су и седе за истим столом – објашњава Буда политичке преокупације свог претка.
Породична кућа Тирића у Мишару (Фото: Дистрикт)
Прва жртва немачког терора у Шапцу
Упркос гласинама о списковима за хапшење, искључио је могућност, да као дечји лекар, може бити стрељан. Вера у људскост и важност професије, коштали су га живота.
– У кафани на месту данашњег солитера преко пута римске капије на улазу у Велики парк, Немци су саставили списак угледних Шапчана за хапшење. Њему је дојављено да би требало да се склони, пошто је био на списку. Није желео да иде из куће јер би оставио супругу и ћерку незаштићене, а знао је и да би породица у Мишару имала проблеме – прича Борин имењак и унук, Борислав Милановић.
Борина кћерка Светлана преминула је 2001. године (Фото: приватна архива)
Сат и по иза поноћи 21. августа 1941. године, под изговором за помоћ рањеном припаднику окупационих снага, немачки војници снажно су залупали на кућна врата, претходно срушивши дрвену капију. Доктор Бора мирно је сишао низ степенице, у опкољено двориште, иза ког је био неискоришћен излаз за бекство. Када је од супруге затражио да му донесе табакеру, униформисано лице му је на чистом српском рекло: „Докторе, неће Вам требати“. Извели су га на улицу, а након неколико тренутака, чули су се пуцњи. Ујутру су др Тирића и машинбравара Милутина Војновића нашли мртве испред „Шарана“, а стрељано је још осморо људи, међу њима још један доктор – Бата Коен. Сви су обешени на скверу на крају Карађорђеве улице.
– Кренули су Доњошорском улицом, и на половини пута, код саме чесме, где је сада трг, пуцали су му у потиљак. Ујутру су све стрељане, по наређењу, Јевреји обесиили за пример – каже унук.
Сат Боре Тирића са којим је стрељан (Фото: приватна архива)
Присутни су успели да саувају нешто од личних ствари, а судбина се поново поиграла са учесницима ових догађаја.
– Коњским колима одвезени су на Доњошорско гробље и сви су сахрањени у исту гробницу. Мој други деда, др Никола Милановић, начелник општинског санитета и његов колега, у заједничкој раки стављао је цедуљице свакоме у мали џеп. То је приметио немачки мајор, егзекутор, па су и њега закопали до врата и тако га држали 24 сата. Спасао га је немачки пуковник из Београда, за кога се испоставило да је са дедом на истој групи студирао медицину у Бордоу. То ми је све причао деда Никола – објашњава Бора.
После доктора Тирића остали су окрзнут џепни сат, табакера са две цигарете, окрвављена марамица и неверица да је човек попут њега страдао на тако безуман начин.
Рођени унук Боре Тирића (Фото: приватна архива)
Одлази Гестапо, долазе комунисти
Међутим, невоље Тирића овде се не завршавају. Породица у Мишару, била је у константном страху од немачке одмазде, а у кућу у Карађорђевој усељава се немачки штаб. Супруга и кћерка рат проводе у једној просторији помоћног објекта, и ту ће остати годинама, јер се по ослобођењу овде усељава окружни комесар са још неколико партијских породица.
– Чим су ушли у Шабац комунисти су конфисковали дедину кућу. Моја мајка је ту живела до 1950, док се није удала. Законски је добила пресуду да се кућа враћа, међутим, то се није десило док секретар Комитета на своју руку није вратио кључеве тек 1963. године – сећа се.
Сахрањен је на Доњошорском гробљу, у делу посвећеном херојима народноослободилачког рата (Фото: Дистрикт)
Лекар, а не апотекар
Кад су сећања на ове догађаје већ почела да бледе, народна апотека у Масариковој 6. названа је по стрељаном дечјем лекару, па се међу новијим генерацијама Шапчана стварала забуна о томе ко је он заиста био. Доктор Бора добиће и две улице у граду – једну на улазу у Трианглу, и другу, у родном Мишару, близу, а опет далеко од вољених Тирића.
Из серијала „ЗНАМЕНИТИХ ТРАГ”. Пројекат је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
