Да је због неизвесне цене воћа, прерада једини начин да се производња не угаси, пољопривредни произвођачи схватили су одавно. У Подгорини традиционално суше шљиву како би остварили зараду, а Горан Симић отишао је корак даље, па поред сушене плаве лепотице, чоколадира разно суво и коштуничаво воће. Тако се паковања од 200 грама чоколадног воћа, произведена у фабрици породице Симић, могу наћи у око 8000 малопродаја широм Србије, а служе се и као посластица у авионима националне авио-компаније.
Родна година за руке пуне посла преко зиме (Фото: М. Лазић)
Традиционалну производњу, а затим и прераду шљиве породица Симић из Горњег Црниљева претворила је у исплатив и препознатљив бренд. Горан Симић под шљивом има 6,5 хектара, али сваке године бар још толико узима у закуп. Ова година за њега, као и за друге воћаре била је неповољна, иако је род у овом крају био задовољавајући. Али разочарања нема, и зато ће се сва прикупљена шљива читаве године обрађивати у машинама ове фабрике.
– Ове године од неких 180 стабала имали смо 18 тона лепотице на густој садњи. Да је било 5 са 5 метара размака не бисмо очекивали оволики принос. Јако много шљиве је било, али цена је била никаква. Неких 15-ак динара, чак је ишла и по 12 – подсећа Симић.
За три деценије постали препознатљиви и ван граница земље (Фото: М. Лазић)
Продавао је сирову шљиву, правио ракију, али највећи део рода отишао је на сушење. То је у Подгорини традиција па је овај крај рекордер по сушеној шљиви у Србији. Кад сирова буде јефтина као ове године, надају се заради од суве.
– Некад је однос био 8 према 1, ако је килограм 15 динара требало би килограм суве шљиве да буде 120 динара. Међутим, то се толико променило, цена је падала, и фактички једва остане само оно што је сељак утрошио на рад и сушење— каже произвођач, чији радни дан у просеку траје 17 сати.
Тајна је у чоколади изузетног квалитета (Фото: М. Лазић)
Како би надокнадили зараду, ово домаћинство већ четири године примењује иновативни процес прераде – чоколадирану шљиву по којој су препознатљиви у Србији, али и ван граница земље, а њом се сладе и домаћи и страни туристи, корисници услуга домаће авио-компаније.
– Зарада није велика, али је довољна. Радимо 99% за домаће тржиште, кажу да се у 8000 радњи у Србији продају наши производи, ја не знам, нисам проверавао. Јер ми дајемо магацинима, они допремају малопродајама, па на основу тога стоји овај податак. Много наших познаника јело је, рецимо, наше чоколадне производе у авионима, а од кога они набављају никада нисмо сазнали – каже Симић, изумитељ ове једноставне посластице.
Атрактивна амбалажа, најсавременије производње (Фото: М. Лазић)
Осим шљиве, Симићи чоколадирају суву кајсију и смокву, лешник, орах, бадем. Посластице из Подгорине идеалне су за посну трпезу, када продаје скаче и до три пута, а атрактивно паковање јединствене израде згодно је за поклон, јер како каже Симић, 200 грама његовог чоколадног воћа сва врата отвара.
Раде на најукуснијем постројењу (Фото: М. Лазић)
Запослени у овој фирми тврде да је њихово радно место једно од ретких где може да се ради, али и да се слади и ужива у сопственом труду. Али није све у чоколади него и у чињеници да, како сам газда тврди – овде не постоји газда! Иако се ради пуном паром и по цео дан у сезони, смех и весела атмосфера не изостају, па се савршен квалитет производа због којих се купци увек враћају, подразумева.
Слатки поклон ком се не може одолети (Фото: М. Лазић)
Предност је што сами праве чоколаду од које могу да чоколадирају различите подлоге. То значи да затварају целокупан процес производње – од прављења квалитетне чоколаде до чоколадирања воћа и стављања у амбалажу. Иновирао је и нова паковања, а за госте који посете његов погон припреми и понеко изненађење, попут кашике или имена од чоколаде пуњене разним сувим воћем.
