Надежда Лукић из Руњана код Лознице одликована је медаљом за заслуге у редовима руске војске, која јој је указом председника Владимира Путина уручена поводом 75 година од победе у великом отаџбинском рату.
У марту ће Нада Лукић напунити стоту, али је највреднији поклон за заслуге у Другом светском рату, и то у редовима Црвене армије, стигао у години када се обележава осам деценија од отаџбинског рата.
– Наша браћа Руси, да ви знате колико они воле Србију. Не може да вам се опише. Хвала им што су се ипак одазвали баба Нади – каже Надежда Лукић.
Медаљу која се додељује указом председника Владимира Путина уручио је Александар Конанихин, први саветник у амбасади Русије у Београду и аташе за културу Руске Федерације у нашој земљи.
– Сазнали смо да је од јесени 1944. године Нада Лукић била са руским јединицама, са нашим четама састава другог и трећег украјинског фронта. Углавном, ради се о Совјетској трећој гардијској падобранској дивизији. И са овом дивизијом она се борила у Србији, Мађарској, Аустрији, и завршила рат у Чехословачкој. Нажалост, ми смо мало закаснили са овом наградом, а ипак смо стигли, како Руси кажу – ово је случај када награда нађе свог хероја – каже Александар Конанихин, први саветник у амбасади Русије у Београду и аташе за културу Руске Федерације у нашој земљи.
Ово је, како је истакао градоначелник Лознице Видоје Петровић, важан догађај за Наду и њену породицу, али и за локалну заједницу.
– Ако су у прошлости наши преци своје животе положили у темеље једне нове будућности, мислим да је на нама да то кроз овакве и сличне примере негујемо, да увек укажемо дужно поштовање, и овом приликом у име свих грађана Лознице и у своје лично име желим да се захвалим представницима Руске Амбасаде – рекао је градоначелник Лознице.
Бака Нада успела је да избегне стрељање, са мужем стигне до Румуније и прикључи се Црвеној армији, где је војевала раме уз раме са руским трупама. Слободу је дочекала у Прагу, али и данас схвата колико је она важна. Због тога је и саставни део њених жеља.
– Здравље, срећу и мир желим овој нашој лепој земљи Србији и народу. Драга децо, не пожелите никоме зло, баба Нада никоме зло није починила. Увек сам се борила за људско и лепо. И зато сам доживела стоту годину – каже ова старица вредна пажње.
Медаља на реверу доказ је да се херојско дело увек препозна, и никада није касно да стигне у руке које су је заслужиле.