Дистрикт
Друштво У покрету

НА ДЕДОВИНИ НАПРАВИЛА БРЕНД СА МИРИСОМ ПЛАНИНСКОГ ВОЋА

Љубав према здравој храни и традицији Ивану Поповић одвели су из града у село. Данас на својој дедовини, у селу Кржава код Крупња, производи џемове и зимницу јединственог укуса,  по посебној рецептури. За ову иновацију добила је признања Новосадског сајма, а свакодневно јој га одају и купци, задовољни укусом и мирисом плодова Рађевине, упакованим у теглице.

Џемара подно планине Јагодња (Фото: Дистрикт)

Плодови Рађевине у теглицама, миришу на тек убрано воће узрело на обронцима планине Јагодње и најмирисније биље Соколске планине. Оригиналну идеју упаковала је Ивана Поповић из радозналости коју од детињства гаји према домаћем и природном, а несвакидашњем.

– Као мала читала сам рецепте као белетристику. Обожавам све што се тиче хране и доброг квалитета хране, како да на најбољи начин намирницу крајњем кориснику пружите. Баш из тог разлога су се и родили сви ови рецепти. Боровницу – лаванду можете да користите када желите једно мирно недељно јутро, када хоћете да уживате са својом породицом. Онда, на пример, имамо џем од купине са активним угљем, који јако добро утиче на дигестивни тракт. Трудимо се да спојимо традицију и најбољи плод, и да то на најбољи начин спакујемо – прича млада предузетница и појашњава да је овде кључан начин припреме, температура на којој се воће кува, а самим тим и време за које је џем готов.

Спој традиције и иновације (Фото: Дистрикт)

Зато се код њих ништа не препушта случају – воће се крчка на смедеревцу, баш као што су радиле наше баке, а за сладак и истовремено здрав производ, додаци укуса дозирани су са мером. Кад воће испусти сладак сок, а слатко почне да „шапуће“ у шерпи, знак је да ће то бити производ јединственог укуса.

– Овде има десет килограма боровнице, а има 3 одсто шећера. Најмање има шећера. И пред крај кувања убацује се млевена лаванда. Све време мора да се меша, да не би загорело – објашњава Александра Марковић, „десна рука“ погона где настају ови производи.

Испланиран сваки детаљ (Фото: Дистрикт)

А идеја је кренула сасвим случајно, када је Ивана, долазећи на дедовину, осетила потребу да својим рукама и од плодова из Рађевине, која рађа најлепше воће, покрене своју џемару. Изазов је био и да производ пронађе место на тржишту.

– Сваке године сам долазила у своју кућу овде и спремала зимницу. И тако се родила идеја да бисмо од тога требали да направимо бренд. Да бисмо требали да покажемо и другима да из наше њиве може да изађе бизнис. Не воле људи стране речи, али ово је доказ да од наших плодова може да се зарађује – Ивана је поносна на оно што је успела.

Ивана у свом воћњаку (Фото: Дистрикт)

Данас су то производи од органског воћа мештана овог краја, које рађа у нетакнутој природи на шест стотина метара надморске висине. Од њега настају невероватне комбинације зимнице, која никог не оставља равнодушним.

– И тако се родила ова наша вишња са ђумбиром. Она иде уз фета сир, уз беле јаче сиреве, а слаже се јако лепо и са црвеним месом, тако да препоручујемо нашим домаћицама да буду мало храбрије у кухињи и пробају неке необичне рецепте. А све наше теглице позади имају и рецепте како би се наши џемови могли конзумирати. То су увек неки необични рецепти. Уз овај, рецимо, то је пате од пачје џигерице – објашњава.

За оне који воле да експериментишу (Фото: Дистрикт)

Они традиционални нађу се у колачима, које најчешће послужује бака, значајна помоћ и подршка. Њени савети и Иванина предузимљивост нашли су се на пола пута до успеха.

– Рецепти су традиционални, а наш најмлађи члан екипе је ту традицију вратио, и рецепте по традицији направио – прича бака Зорка Мићић, мислећи на унуку, по чијој рецептури се справљају џемови.

Једна другој подршка (Фото: Дистрикт)

Овде је наставио да живи и магазин Она, који уређује Иванина мајка Бранислава. Сада је савременији у онлајн издању, али не занемарује причу жене из руралне средине. Она са својом породицом, управо покушава да оживи једну.

– Мислим да је жена на селу, потенцијал који би ова земља требало да искористи. То су изузетно вредне, паметне, способне жене, које не одустају док нешто не заврше. И оно што их разликује од жена из града, по оној „поједи жабу ујутру“ – јесте да се најпре хватају за најтежи посао, па онда ситнице. Кафу пију кад заврше, и не причају ружно о својим мужевима – у шали износи своја запажања Бранислава Мићић.

Бранислава је уредница магазина Она (Фото: Дистрикт)

Све то раде три фантастичне жене и дају пример другима, како се добра идеја може спаковати у теглице. Управо спој генерација, у овом случају искуство и модеран приступ послу, довели су их до жељеног циља.

Плакета у категорији Иновација године (Фото: Дистрикт)

Званична потврда за то стигла је и од Новосадског сајма за иновацију године у агробизнис сектору, а судећи по реакцијама задовољних потрошача, ово је тек почетак.

Из серијала „ОНЕ МОГУ СВЕ”. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Крупањ. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима