Мигранти Мухамед и његова супруга Атуса из Ирана, прошле године крстили су се у Православној цркви, а ове, као Михаило и Теодора, прославили су свој први Божић и у Лозници дочекали православну Нову годину. Намеравају да остану у Србији, а надају се да ће се ове године и венчати у нашој цркви.
Уношење бадњака за Божић (Фото: Дистрикт)
Док уноси бадњак преко прага, Михаило на течном српском изговара “Христос се роди!”. Теодора га у соби чека са кадионицом и отпоздравља са “Ваистину се роди!”, љубе се три пута по српском обичају, крсте и пале свећу. Иако су православну веру узели тек недавно, велики део обичаја су савладали.
– За Божић смо ишли у цркву, а онда смо унели бадњак и доручковали. Мени се овде допадају људи, већ сам стекао пријатеље. Свиђа ми се Лозница и ваша земља. Сви су љубазни према нама – прича Михаило док се припрема да у кругу породице прослави српску Нову годину која је у народу позната као Мали Божић.
Поштују православне обичаје (Фото: Дистрикт)
Обоје су високообразовани. Михаило је по струци архелог, а Теодора правница. Када су пре годину и по дана стигли у Центар за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи, знали су да је овде њихова последња станица на путу за безбрижнији живот. Нису желели на Запад. Захваљујући пријатељима у Лозници, пронашли су свој привремени дом. Ту су осетили мир у ком стварају, Михаило на папиру и платну, а Теодора у бакрорезу.
– Ја се сликањем и калиграфијом бавим још од детињства. Сликам коње које обожавам, али су ми инспирација и мотиви из персијске поезије. То је та веза коју покушавам да направим између Ирана и Србије – каже Мухамед, односно Михаило, из Ирана док нам показује радове који су настали током боравка у азилу.
Крстили су се у цркви у Лозници (Фото: Дистрикт)
Заволели су и овдашњу храну, па Теодора, уз динстану нану, першун са луком, месом и купусом, дода и понеку посластицу по српском рецепту. Пробали су наша традиционална јела и допадају им се.
– Ја волим гулаш и сарму. Пасуљ не волим, то ми се не свиђа. Волим баклаве. Данас правим супу од поврћа и десерт од желатина, цимета, шећера и банана – прича Теодора.
Са свештеником Милошем који их је крстио (Фото: Дистрикт)
Да би боље разумели нашу веру, имају и Свето писмо на иранском језику. Након крштења, овај пар узео је и своју крсну славу– светог Јакова Персијанца.
– Ја сам предложио да Јакова Персијанца узму за крсну славу јер је то њихов земљак који је мученичком смрћу пострадао с почетка четвртог века и они су то прихватли – каже свештеник Милош Петровић који их је и крстио.
У Србији имају пријатеље и лепо су прихваћени( Фото: Дистрикт)
Ове године, надају се да ће се венчати у Српској православној цркви, да ће у нашој земљи пронаћи посао, али и после много невоља миран и безбрижан живот.
