Мост Краља Александра I Карађорђевића на реци Дрини, саграђен 1929. године, који спаја Мали Зворник у Србији са Зворником у Републици Српској, један је од три задужбинска моста на овој реци. Већ 95 година симбол је заједништва српског народа, а са суседним подземним градом чини импозантан историјски комплекс и незаобилазну туристичку атракцију Општине Мали Зворник.
Обале Дрине спаја 25 мостова, а поред Моста Мехмед-паше Соколовића код Вишеграда из 16. века и Павловића ћуприје из 1996. године, код Бијељине, ово је трећи задужбинско-заветни мост.
Практична и симболичка улога моста
Мост је историјско, архитектонско и духовно обележје града. Данас је то пешачки гранични прелаз за грађане Србије и Босне и Херцеговине и представља важан симбол спајања и разумевања.
– За већину народа који живи уз саму реку Дрину мост значи живот, у сваком смислу. Ми смо народ исте вере, језика, нема разлике између ова два народа и то је симболика која нас спаја – истиче Јефта Марковић, директор Туристичке организација „Мали Зворник“.
У летњим месецима, када је фреквентност мештана и посетилаца највећа, гранични службеници евидентирају и до 3.000 прелаза на дневном нивоу.
– Људи прелазе мост свакодневно, било због трговинске размене, или у социјалне сврхе. Различите су потребе. Доста људи из Републике Српске ради у Србији и обрнуто. Ту су и родбинске и пријатељске везе – истиче Марковић.
Карађорђев завет и испуњење
Карађорђев давнашњи завет да ће Дрину „племениту међу” прелазити и „честиту Босну полазити”, најпре је остварила српска краљевска победничка војска 10. новембра 1918. године, када је након 458 година туђинске власти, Зворник коначно ослобођен.
На месту данашњег, кратко је постојао приручни дрвени мост, који су саградили аустроугарски војници 1916. године. Послужио је и српској војсци да у победничком налету пређе Дрину, али га је већ 1922. године набујала река оштетила и Зворничани су поново остали без моста.
Идеја о изградњи моћног, друмског моста настала је приликом посете краља Александра првог Карађорђевића овом граду, годину дана од ослобођења.
– Краљ је 4. јула 1919. године посетио Зворник. То је прво место у новој држави, ван граница Србије, које је краљ званично посетио. Дочек је био величанствен, сакупили су се људи и са једне и са друге обале да дочекају краља ослободиоца. Са својом делегацијом боравио је на ручку код тадашњег угледног Зворничанина Станка Николића. Тада су затражили од краља дозволу за железни мост – прича Милош Ивановић из Центра за истраживање и очување културно-историјске баштине „Др Ђорђе Лазаревић“ Зворник.
Одушевљен дочеком у Зворнику, мноштвом народа, великодушношћу домаћина и свечаном атмосфером, у њему се јавила идеја да остави неизбрисив траг на свог претка и династију Карађорђевић.
Године 1926. расписан је конкурс за идејно решење моста, а припремни радови почели су наредне 1927. Немачке фирме „Цајз и Мајзл”, изводиле су крупне радове, а материјал је добављан са разних страна – из Пољске, Хрватске и Србије. Финансирањем је предњачила држава, али је лични прилог дао и сам краљ. Импозантна грађевина, дуга 150 и широка 7,2 метра, масе гвоздене конструкције 950 тона, стајала је око 13,5 милиона тадашњих динара. Крајем 1929. био је завршен.
– Изградњом овог моста успостављена је најбржа друмска веза Београда и Сарајева. Са једне стране су повезане Босанска Посавина, Семберија, Бирач, Подриње са Мачвом и Подрињем у Србији, што је знатно унапредило привредни, друштвени и културни развој овог подручја – објашњава Ивановић.
Због дипломатских обавеза у Румунији, краљ је био спречен да присуствује отварању и освећењу моста 12. јануара 1930. године.
– Послао је своју делегацију. Општина Зворник формирала је одбор за свечаност. Мост је био раскошно декорисан цвећем, а освећење су извршили епископ зворничко-тузлански Нектарије и епископ шабачки Михаило. Тада је одлучено да се назове мост краља Александра првог Карађорђевића. Од тада мост је у сталној употреби – наводи он.
Страдалник и херој
Од априлског рата 1941. до 1946. године мост је више пута рушен и обнављан. Овим је положио своју жртву окупатору и сам дао допринос у спречавању непријатељског продирања преко Дрине у Србију.
– Током бомбардовања 1941. године мост је гађан на прелазу са српске стране, како би народ био спречен да бежи са једне обале на другу. У међувремену окупатори су га поправили за своје потребе. Потом су га 1943. срушили комунисти да спрече надирање НДХ војске – Ханџарске дивизије. И последњи пут, срушен је 1945. године, опет са стране БиХ. Непријатељ се повлачио ка Сарајеву, и за собом затирао пут. Том приликом су немачки и италијански војници заробљени у великом броју, да би потом учествовали у његовој обнови 1946. године – прича директор ТО „Мали Зворник“.
Ново-старо име
Након последње обнове мења му се и назив, па задужбина Карађорђевића постаје Мост Филипа Кљајића Фиће и тако ће бити све до 2009. године, када је на иницијативу грађана два суседна града, скупштинском одлуком мосту враћено првобитно име.
Реконструкција
За друмски саобраћај затворен је након ратних дејстава деведесетих, а скоро девет деценија од изградње, 2020. године, овај мост је реновиран и оспособљен за одвијање пешачког саобраћаја. Тада је у старом духу, али са новим сјајем, реконструисан захваљујући средствима Владе Републике Србије и Општине Мали Зворник.
Веза са подземним градом
Да није било моста, не би било ни подземног града у Малом Зворнику.
– Краљ је имао визију стварања подземног града. Тензије су расле у држави и Европи и била му је потребна само локација. Рус Жилов, један од учесника у пројекту изградње моста, био је и стручњак за копање рудника и лични краљев пријатељ, који је приметио стратешки положај Малог Зворника. Налазио се малтене у централном делу новоформиране државе. Тако је краљ врло брзо могао да своју војску пошаље на саму Дрину, заузимајући стратешке тачке. Други важан предуслов за подземни град је павиљонски положај, где он поседује оптичку видљивост са планином Гучево, али и са Мачковим каменом и многим другим местима. Трећа ставка је народ – приликом посете Александар је видео колико му је народ лојалан. Четврта предност су природне шупљине. Тако да није било вождовог завета за мост, не би било ни моста, а ни подземног града – објашњава Марковић нераскидиву везу ове две грађевине.
Мост живи
У периоду између два светска рата пливало се за Часни крст на Богојављење, а од шездесетих до осамдесетих година чувени су били скокови са зворничког дринског моста баш као и они у Јајцу и Мостару.
На њему су снимане и незаборавне сцене из Кустуричиног филма „Отац на службеном путу“.
Данас је важан сегмент туристичке туре „Стопама краља Александра Карађорђевића“.
Једна од најлепших и најмасовнијих манифестација јесте „Људи-мостови“, коју заједнички организују Град Зворник и Општина Мали Зворник, управо на мосту. Ово је идеална прилика да два града покажу своје јединство. Чине је неформални сусрети званичника, грађана, младих и деце, богат културно-уметнички програм, и сви заједно показују да Дрина спаја, а не раздваја.
Из серијала У ВАРОШИ ГРАД. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Мали Зворник. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
