Милош Јевтић (32) своју судбину везао је за родни Богосавац код Шапца, где на породичном имању опстаје од свог рада. Ту је засновао породицу, а своју децу учи вредностима које је стекао баш у овом дому. На десетак хектара обрадиве земље гаји воће, а последњих година, због исплативости, базирао се на јагоде. Суочен са свим изазовима, није одустао ни кад је било најтеже, а одувек је знао да поштује земљу која га храни. То је разлог и што је, након завршене Средње економске школе, остао на селу.
-Тешко јесте – почиње своју причу, а онда узвраћа питањем: “А шта у животу није тешко?!”.
У ту реченици стала је сва мудрост али искреност овог младог човека који је, и поред могућности да се запосли и живи у граду, одлучио да остане на свом имању.
-Када сам завршио средњу школу, уписао сам Полицијску академију. Међутим, када сам био друга године, мајка се разболела и оперисала кичму. Тада сам морао да се вратим и помогнем оцу и брату. Нисмо финансијски могли све да издржимо и тада сам одлучио да повећамо производњу и да останем на селу – прича овај млади човек.
И данас мисли да је та одлука била права. Ту, на својој земљи, подигао је малињаке, купињаке, а забелели су се пластеници пуни јагода. У породичној кући засновао је породицу и добио троје деце.
-Супруга је инжењер, али смо срећни што смо на својој земљи. Она је углавном заузета око деце, а помаже јој и моја мајка. Брат, отац и ја бавимо се пољопривредом – прича овај млади човек.
Није лако, каже. Зависи од временских услова, тржишта, конкуренције. Буде дана када се у човеку скупи сва тежина живота на селу. Ипак, овде је срећан и испуњен. Пропутовао је свет, био у прилици да живи у иностранству, али се вратио коренима.
-Играо сам у КУД „Абрашевић“. Пропутовао сам и видео како живе у другим земљама. Ипак, схватио сам да је ово мој пут. Тешко јесте, наравно, али шта у животу није тешко. Ја радим оно што волим. Укратко, за мене је боље да будем сам свој газда – препричава искуство које је прожето отуђеношћу у коју се уверио путујући по свету.
Он је одабрао заједницу и породицу. Са тим вредностима је гајен, а њима данас учи своје потомке.
На имању има посла целе године. Ових дана може и највише, јер јагоде у пластеницима већ су у цвету. За месец дана кренуће и берба.
-Прве јагоде очекујемо у другој половини априла. Имамо 2,5 ха јагода, од тога се хектар налази у затвореном простору, а још хектар и по на отвореном. Поред тога имамо 2,5 хектара малине 2,5 купине – прича овај млади пољопривредник.
Овај млади човек не кука, већ ради. То је и сигуран пут ка успеху, па је задовољан животом на селу.-Од пољоприведе може а се живи. Потребно је доста рада и улагања, али се на крају исплати – искрен је Милош.
До града има седам километара. Нема за чим да жали, нити од живота више да жели. Фолклору ће се вратити када буде ветеран, до тада ужива у оном што му пружа село, њива и поштен рад.
