У непосредној близини центра Осечине, један крај другог, налазе се два симбола вере посвећена Вазнесењу Господњем – стара црква, први пут подигнута у првој половини 17. века, и нова, саграђена пред сами Други светски рат. Поносни на дугу традицију хришћанске заједнице у овом крају, мештани Осечине и околних села с радошћу своје пригоде празнују у овим светињама, где се од ове године чува честица моштију Светог владике Николаја Велимировића.
Као најдревнија грађевина, стара осечинска црква сведочила је свим добрим и лошим догађајима овог места. Непокретно је културно добро и споменик културе од великог значаја. По подизању је најпре била посвећена светом Георгију, а од 1765. Светом Вазнесењу Господњем.
– Први помен цркве налази се у Рачанском поменику, где је 1638. године забележен прилог свештеника из Осечине манастиру Рачи. То је најстарији податак о постојању цркве у Осечини. Пошто се помиње да је већ био свештеник и да је дао прилог, претпостављамо да је црква постојала доста раније – каже председник Скупштине општине Осечина, историчар Светозар Гачић.
Турци су је више пута палили, а у бројним ратним разарањима, уништене су бројне иконе, други религијски предмети и значајна документација. Сваки пут је обновљена по узору на свој оригинални изглед.
– Претпоставља се да је некада била брвнара, и да је на истом темељу изграђена после 1765. данашња црква зиданица. На основу података којима располажемо знамо да је обновљена отприлике у првој половини 19. века, после устанака – каже Гачић.
Основа јој је у облику брода са петостраном апсидом, раније је имала улазни трем, али је он зазидан, у обнављањима после Првог и Другог српског устанка. Градили су је мајстори из Осата. Грађена је од камена, а покривена дрвеним црепом – клисом. Кровна конструкција је замењена и поправљена 1972.
На узвишици у оквиру гробља, саграђена је и спомен костурница погинулим ратницима из Првог светског рата.
Непосредно уз стару цркву, касније је подигнута нова црква. Њена изградња трајала је од 1935. до 1940. године, а аманет владике Николаја Велимировића о осликавању овог храма реализован је пре неколико година.
– Ми у Осечини срећни смо што имамо овако лепа два храма на једном месту и волимо да долазимо на литургије и молитве у њих. Иначе је овај наш крај познат по побожности. Православна хришћанска богомољачка заједница после Првог светског рата настала је на овим просторима. Постојала је и Банату пре рата, али на вишем нивоу организована је тек када је владика Николај постао духовник целе православне хришћанске заједнице. Тада је и у Осечини дошло до развоја ове заједнице, која је код нас посвећена Светом Димитрију. Свети владика Николај Велимировић волео је то да истакне. Ми смо и данас поносни на ту нашу православну црту – прича Гачић.
О вези владике Николаја Велимировића и Осечине говори и недавно организована изложба у Парохијском дому која назив носи по изреци којом је владика етимолошки одредио овај крај – Осечина, од зла одсечена.
– Изложба у парохијском дому посвећена је Светом владици Николају Велимировићу. Напоменуо бих да је на предлог Скупштине општине Осечина и уз благослов преосвештеног тадашњег владике Лаврентија у наредном периоду, у шуми изнад храма, планиран парк посвећен светом владици Николају – истакао је он.
Кроз бројна познанства и своје текстове, владика Николај Осечину помиње као велико духовно место са јаком вером и добрим људима. Због тога је на треће Тројице ове године у Храм Вазнесења Господњег стигла честица моштију овог српског светитеља, коју је као верни дар православном народу овог краја донео отац Георгије, игуман Манастира Лелић.
Из серијала БЛАГО ПОДГОРИНЕ. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Осечина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
