Зимница је синоним за општину Коцељева. И тако већ десет година. Задњег викенда у септембру овде све ври од трговине, јер ко не стигне да припреми зимницу, снабдева се у Коцељеви. Слатко, слано, кисело, љуто, од првог воћа до јесењих плодова, спакованих у тегле и припремљених по укусу домаћица из Коцељеве и суседних општина, продаје се три дана. Већина ових жена рецепте су савладале радећи у некада познатој фабрици широм бивше Југославије “Воћар Коцељева”. Када је фабрика пропала, општина је за њих нашла решење, па сада успевају да уновче своје знање и вредноћу.
Укуси из тамнавског краја (Фото: приватна архива)
Данас се у Коцељеви не може наћи тегла ајвара, без обзира колико је неко спреман да плати. На последњем Фестивалу зимнице продато је све што су произвеле, а то је око 15000 тегли и флаша сокова, цеђеног парадајза, ајвара, воћних ракија, слатког, салата, џемова, меда. Како и не би, када је због фестивала и зимнице кроз Коцељеву за два дана прошло 10.000 људи.
„Највећи бенефит је што домаћице уговарају и продају производе током целе године – од млечних прерађевина, преко слатког програма, вочних компота, сирупа, па до ајвара и парадајза. Наша замисао јесте била да се газдинства анимирају и тако поспешимо домаћу производњу, од гајења воћа и поврћа, па до паковања у тегле и продаје“, прича Владимир Бајуновић, помоћник председника општине Коцељева.
У Кецељеву се иде по зимницу (Фото: приватна архива)
То је схватила и Милена Павловић, па већ десет година производи зимницу. Слатки програм припрема од сопственог воћа док њена заова Љубица Васиљевић на два хектара и у осам пластеника производи поврће. На тај начин два домаћинства остварују приход. У својој кухињи, уз помоћ супруга Милована који је без посла, годишње произведе тону зимнице.
„Да се не исплати, ја то не бих радила. Ми произведмо око 1.300 тегли и флаша различите зимнице, од сокова и слатког, па до производа од парадајза, паприка, краставца, купуса. Половину продамо током фестивала, а остало нам наручују преко целе године. Могли бисмо и више да продамо, али не можемо да произведемо јер је само нас двоје, а то су само четири руке. Ја то радим кад се вратим с посла из Службе за катастар где сам запослена као геометар“, прича Милена Павловић.
Заокружени процес производње (Фото: привтна архива)
Цене зимнице је од 150 динара па до 600 динара, а половина те суме је, како објашњава Милена, зарада. У цену су урачунате сировине, које углавном сами производе, а наплаћују рад и умеће.
Славица Митровић је пре две године иновирала још један производ. Тако се бори са конкуренцијом, јер већина жена из овог краја сада живи од продаје зимнице. Сомборка паприка у маслиновом уљу, пуњена фета сиром, уз додатак рузмарина, продаје се по цени од осамсто динара. Судећи по цени, овај производ победио је и “његово величанство” ајвар, који се продаје по цени између четристо и шесто динара, док је од цепкане паприке дупло скупљи.
„Ја то не бих радила да немам рачуна. Када сам почела да радим, нисам знала да ли ће то бити уносан посао. Ако се производи квалитет и ко има времена да се посвети томе, може да заради једну просечну плату“, објашњава Милена која већину својих производа прода на фестивалу.
Коцељева – синоним за зимница (Фото: приватна архива)
Зарада од зимнице добро дође и Љиљани Антић која је раније радила у фабрици за прераду воћа а када се пензионисала, наставила је кућну радиност.
„Лепо се заради, заиста. Треба доста рада и труда, наравно, али кад се све сабере, то буде више од моје пензије. То може бити исплативо младима који су спремни да имају и сопствену производњу воћа и поврћа, онда је зарда већа. Ја имам своје воће, а поврће купујем. Половина новца од продаје је зарада. Осим тога, ми имамо своје купце и наше тржиште је сигурно“, објашњава Љиљана која већ осам година производи зимницу.
Да је ово постао исплатив посао потврђује и покретање неколико сајмова зимнице у Србији, а мајсторице своје производе продају и на другим фестилавалима. Осим већ традиционалних манифестација у Коцељеви, Осечини, Новом Саду, покрећу се нови сајмови широм Србије, а организатори их позивају свугде где се продаје храна. Оне предизумљивије продају и преко интернета.
