Рађевину не красе само људи ведрог духа и отвореног срца, већ и богата историја, дубоко укорењена у сваку њену долину. Готово сваки педаљ ове земље у општини Крупањ обележен је неким догађајем из прошлости- борбом, легендом или успоменом која се преноси кроз покољења. А међу њима, једна, о витезу Рађу, се издваја као најживља и највољенија.
Легенда која живи
На узвишењу изнад Беле Цркве, као стражар над Рађевином, стоји велики бели камен. Са њега пуца поглед на зелене брежуљке и долине, а у тишини овог простора као да и данас одјекују кораци прошлости. Мештани кажу да овде сваки камен има своју причу, а Рађев камен- више од свих.
-Када говоримо о средњовековној историји Рађевине и Крупња, не можемо да се похвалимо бројним писаним изворима и материјалним остацима, али оно што постоји и на чему се заснива читава прича о постанку имена Рађевине јесте легенда о витезу Рађу- каже директорка Туристичке организације општине Крупањ Лидија Лукић, која годинама истражује локална предања и историјат овог краја.
По тој легенди, витез Рађ био је један од седморице најоданијих ратника кнеза Лазара Хребељановића и борац у Косовском боју. Стицајем околности преживео је битку и вратио се у свој крај, где је имао двор у једном средњовековном граду, чији се остаци и данас могу видети у селу Толисавац. Тамо је столовао све док Рађевину нису почели да погађају упади Угара са севера. Рађевина и Мачва биле су прве на удару када се прелазило из тадашње Угарске, и витез Рађ, са својим саборцима, стао је у одбрану дома. На простору тромеђе села Равнаја, Мојковић и Бела Црква, дошло је до крваве борбе између српских и угарских средњовековних витезова. У директном окршају витеза Рађа и мађарског бана Иштвана, обојица су погинула.
Љубав која је исписала име
Према народном казивању, на том месту је Рађ нашао вечни мир, а његова верна љуба Анђелија довукла је из рудника код Радаља огроман бели камен, помоћу тридесет и два пара волова и њиме обележила гроб свог витеза. По том камену, који је вековима касније постао светиња, читав крај понесе име- Рађев камен.
-Овде људи воле да кажу да „Рађевина рађа, а Крупањ да што роди буде крупно“. Кад говоримо о имену, можемо то да посматрамо и филолошки и етимолошки. Као што имамо очевину или дедовину, тако имамо и Рађевину, која описује припадност неком- у овом случају витезу Рађу. Дакле, то није само име, већ израз припадности, идентитета и поноса- објашњава Лукићева.
Према њеним речима, историјски извори нуде и друга тумачења порекла камена.
-Према неким записима, Рађев камен је могао бити и граничник постављен у време Душановог царства. Постоји претпоставка да се човек који је изводио радове звао Рађ, па да је по њему остао назив. Међутим, у народној свести легенда је постала јача од сваког документа, и то је оно што је чини посебном- истиче она.
Када се данас крене путем од Крупња према селима Равнаја и Бела Црква, поглед се губи у таласима зелене земље и тишини која носи мирис старе приче. На узвишењу, између три села, стоји камен о коме се вековима говори- бели, масиван, готово митски.
Веровања
Сваке године, по старом обичају, камен се окречи у бело, а тај чин припада сину јединцу- у спомен на витеза Рађа. На тај начин чува се сећање и обнавља веза између прошлости и садашњости. Камен има и своје симболично, али и духовно значење. Старији људи верују да доноси плодност и благостање, па жене које не могу да имају деце узимају ситан комадић његових крхотина. Није случајно што се за Рађевину каже да рађа, јер она јесте земља која дарује. Она данас чува и дух времена који не пролази- о земљи која је била граница, уточиште и сведок векова. Кроз предања о витезу Рађу, људи овог краја проналазе и себе- у његовој храбрости, у оданости, у љубави према завичају.
У близини самог камена налазе се три стара бреста. Народ верује да онај ко би им гранчицу одломио не би имао среће. Вековима се преноси прича да су управо они чувари овог светог места. Венцем Рађева поља протежу се узвишења која народ зове „анте“, „громиле“ или „бобије“- стара гробна места из давнина.
Чувари успомена
Археолошка истраживања показала су да је ово подручје било насељено још у праисторији- пронађени су остаци костију и накита, сведочанство живота који је овде трајао вековима пре легенди и записа.
-Рађев Камен је данас једно од најзанимљивијих места у нашој општини, место где се легенда, историја и природа прожимају. Туристи га посећују не само због приче о војводи Рађу, већ и због тишине и мира који овде осете- додаје Лидија Лукић.
Тако и данас, усред зелених брда, беличасти камен и три бреста стоје као чувари успомена, сведоци времена и љубави која је преживела векове. Рађев камен је прича урезана у камен, у коју се верује и коју Рађевина љубоморно чува. Када ветар дуне и дотакне бели камен, као да се чује шапат из давнина. Можда је то глас витеза, можда његове Анђелије, а можда саме земље, која и даље чува њихову причу. Стамени бели сведок, непокретан и тих, и даље сведочи- о јунаштву, о љубави и о земљи која рађа легенде.
Пројекат „РАЂЕВИНЕ БЛАГО” суфинансиран је из буџета општине Крупањ. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
