Традиционално, увече Петровдана, у Белотићу, родном месту сликара Милића Станковића, одржава се манифестација „Мачванска лила“, са разноврсним програмом који је ове године трајао два дана. У дворишту Радован куле, атељеа Милића од Мачве, окупила су се деца из овог али и околних села да обележе празник ком се најмлађи највише радују.
Традиционално паљење лиле у дворишту Радован куле
Кутак за све маштаре и сањалице, грађен у духу древног народног неимарства за све самоуке уметнике овог краја, окупио је малишане из цела Мачве. Најсјајнијим пламеном у дворишту најславнијег Мачванина, Милића од Мачве, гореле су лиле, које су најмлађи припремили радујући се и ишчекујући празник, чија се симболика везује за завршетак жетве и својеврсни обред. Мирис нагореле дивље трешње разлегао се мачванском равницом, а вриска и радост испунили су двориште јединствено уређеног комплекса.
– То је традиција која се посебно негује у Мачви. Моја браћа и ја сваке године славимо и много се радујемо овом празнику – каже Милица Гајић.
Награђене најлепше лиле. Жиријем председавала Симонида, кћерка Милићева
Ужарене лопте попут Милићеве инспирације по којој је био препознатљив, обасјале су Радован кулу, чија градња је започета 1968. године. Убрзо, овде се окупљала ондашња културна елита, као и учесници првог Феста са Кирком Дагласом на челу. Милован Витезовић у Белотићу је проводио месеце и помагао у зидању, а славном сликару били су блиски Драгиша Пењин, Васко Попа, сваки сељак из овог места, а дочекивао је Софију Лорен и бројне обичне и високе званице.
Етно амбијент за дружење и уживање
У дворишту Радован куле обичај који се у Мачви негује од давнина обновљен је пред камерама америчке ABC телевизије 1992. године. Традиција паљења лиле трајала је све до Милићеве смрти, 2000. године. Дванаест година касније, Ненад Станковић, сликар и братанац Милића од Мачве, поново је обновио традицију, чиме је манифестација „Мачванска лила“поново заживела.
– Лила је био и остао празник деце. Ово су наши прастари обичаји, слављење овоземаљског живота на један достојанствен и прави начин. Сви наши велики празници имају симболику, значење и тежину, па се тако овај слави у част завршетка жетве. Обнављање је кренуло сасвим спонтано. Ја сам са својим пријатељима дошао на Дрину да се окупам, свратио сам овде и мало поспремио двориште и то је кренуло уз једну хармонику и децу. Онда смо схватили да то може да буде једна јако лепа прича и да ту причу треба и наставити – прича Ненад Станковић, братанац Милића од Мачве.
Мачванску лилу улепшао културно уметнички програм
Песму која се пева уочи Ивањдана дочарала је Симонида Станковић, кћерка Милића од Мачве, подсећајући на обичај бацања венчића у реку и прескакања ватре заљубљених парова који су се заклели на љубав. Видно узбуђена што је у простору за који је емотивно везана, још више је решена да се наслеђе Милићево сачува.
– Ја ретко долазим јер је за мене ово само по себи дубоко мистично место, не зато што је то мој отац градио, али Милић је ту направио нешто што је веома духовно. Моја жеља је да се ово обнови, јер сва три Милићева објекта нису обична, то су култна места и морају да се унесу у Национални регистар материјалне и нематеријалне културне баштине Србије, а касније да се номинују за УНЕСК-о. Оно што је Милић оставио, и материјално и нематеријално културно наслеђе, то је живо јер је дух немогуће уништити, а управо ово је доказ, и радићемо на томе да се пронађу средства да се обнови прво мачванска кула, а онда Златибор и Звездара – каже Симонида Станковић.
Цела Мачва пратила је паљење лиле
Бројни посетиоци уживали су у пригодном културно-уметничком програму, у ком су наступили извођачи из КУД-а “Милић од Мачве”, УА “Чивија” и КУД-а “Мачванка”, као ио традиционална улична трка од најмлађих, па до основаца из овог краја. Овогодишња манифестација „Мачванска лила“ одржана је у организацији Месне заједнице Белотић и Туристичке организације Општине Богатић, а под покровитељством Скупштине Општине Богатић.
