У Мачви и Шапцу љубав према коњима постоји одувек. Прве трке организоване су давне 1820. године, у време Јеврема Обреновића, господара Шабачке нахије. Од тада до данас много тога се променило, али топот галопера је остао исти. Због љубитеља коња у Шапцу се одржава највећи број тркачких дана у Србији, а овде се за трке припрема две трећине регистрованих српских галопера.
Грациозни су на стази, aли и док леже у свом боксу у штали (Фото: Ј. Губелић)
Грациозни су на стази у галопу, aли и док леже у свом боксу у штали. Према арапској пословици они су „Божји дар човеку“, а њиховим власницима више од тог дара.
– Они су на првом месту, а онда све остало – каже Дејан Вујичић, који сваки тренутак користи да дође у шталу Шабачког хиподрома и проведе пар сати са својим љубимцима.
Дејан Вујичић са својим љубимцем (Фото: Ј. Губелић)
Тренутно има десет галопера. Љубав према коњима гаји из детињства када је код баке и деке у селу спознао колико су ово племените животиње. Посебан је осећај када их гледа док трче на стази, а још лепши када узвраћају љубав.
– Кад уђем у шталу и викнем: „Где сте магарци?“ Они тада сви промоле главу кроз ове решетке. То је неописива љубав– прича овај љубитељ коња.
Припреме за сезону (Фото: Ј. Губелић)
Та неописива љубав у Мачви се подразумева. Она на трке доводи на хиљаде гледалаца, а организатори им узвраћају највећим бројем трка у Србији.
Последњих година Шабац је град у ком се организује највећи број тркачких дана. Тако ће бити и ове године. Од априла до октобра биће организовано укупно 9 тркачких дана. До старта сезоне остало је двадесетак дана, а први тркачки дан стартоваће 7. априла – каже Александар Драгојевић, директор Шабачког хиподрома.
И даље у самом врху по броју тркачких дана (Фото: Ј. Губелић)
У шталама Шабачког хиподрома сезону чека две трећине српских галопера, а већина њих воде порекло из Енглеске, Француске и Немачке. Неки од њих направиће прве такмичарске кораке ове сезоне, уз врсне тренере који овде проводе више времена него код куће.
– Ја код куће само проведем вече и преспавам. Овде понекад морам да дођем и у четири ујутру. На пример, тако је петком и недељом, а враћам се кући у осам увече. Мој најлепши мотор је коњ, мој најлепши ауто је коњ, моје бављење тренерским послом од малих ногу креће и то је љубав која траје– прича Бојан Шендековић.
