Младунац белоглавог супа, после опоравка, враћен је у специјални резерват природе у кањон реке Трешњице. Њега су мештани из Грчића код Љубовије спасили, а после опоравка код Лаза Јовановића, чувара резервата, враћен је у своје станиште.
Да би видели белоглавог супа на стени или како господари небеским висинама, посетиоци чекају сатима у резерватима природе. Међутим, овај младунац, који се после пада опорављао двадесетак дана, сатима је позирао пред камерама и фотоапаратима.
И док су његова браћа кружила изнад стене, он је мирно ширио крила и допуштао свима да га мазе. Пре само 20 дана, пронађен је изнемогао у кањону Трешњице, и до данас се опорављао.
– Њега су пронашле моје комшије и одмах су ме позвале. Био је изнемогао. Не знам да ли је пао са стене и како је доспео доле до реке. Ја сам га донео кући и сместио на сигурно. Прва три дана није могао да једе, па сам му залогаје стављао у кљун. Међутим, сад се опоравио и чак је добио килограм и осамсто грама – прича Лазо Јовановић који храни белоглаве супове колоније у Трешњици.
Лазо га је пазио и чини се припитомио, насупрот његовој дивљој природи. Само срећницима пође за руком да га виде на стени, а нама је овај лепотан учинио да будемо безбрижни у његовој близини. Чак и више од тога.
– Ово је изгледа један од мало мирнијих и пушта да га чешкам по глави. Он сада зна да смо му ми помогли, да му нећемо ништа и зато се овако питомо понаша. Иначе, он није питома птица веч из дивљине, зато га и враћамо у природу – каже доктор Саша Маринковић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
Кад рашири своја моћна крила распона до 2,8 м, све оставља без даха. Продорним погледом испитује средину, и беспрекорно види шта се догађа на стени удаљеној неколико хиљада метара, где се његова колонија гнезди.
Он је ретка и заштићена врста. Не убија свој плен, али једе све што се донесе на хранилиште. Тако чисти природу и помаже мештанима Љубовије да се реше угинулих животиња.
– Ово је један од начина рециклаже сточног отпада и зато овај пример треба да се примењује у другим деловима Србије. Ми враћамо ову врсту јер она је јако корисна пошто чисти природу од угинулих животиња и ми га зовемо чистач природе – објашњава Маринковић.
Осим тога је и прави лепотан, цар природе и краљ висина. За њега кажу да је и гласник између Богова и људи. Овај младунац одабрао је људе и провео цео дан са екипом која га је обележила и вратила у његово станиште, у ишчекивању да полети.
Пре пуштања у природу, суп је обележен, а како је уобичајено да добије и име, та част припала је нашој екипи. Док се ДНК анализом не утврди пол, зваће се Лазар јер по свему судећи реч је о мужјаку.
У клисури Трешњице тренутно има 14 парова белоглавог супа, који су извели своје младунце. Белоглави супови у клисури Трешњице су најсевернија континентална колонија у Европи.
