Општина Крупањ прошле године имала je само три регистрована лежаја у категорији сеоски туризам, а ове године седам пута више. Да би подстакли мештане да своја домаћинства и куће на селу преуреде у туристичке комплексе, Општина их субвенционише са сто хиљада динара.
Ниједна кућа не сме да буде празна, а домаћинство да се запарложи, то је визија општине Крупањ. Они желе да младе подстакну да дођу на своју дедовину, обнове домаћинства, удахну им нови живот и тако обезбеде додатни извор прихода. То ће подстаћи сеоски туризам, који у овом крају има перспективу.
-То је идеална прилика за бављење туризмом, активним и пасивним, да се људи упознају са природом једног краја, са традицијом и кухињом. Због тога је стратегија Општине Крупањ окренута не само развоју спортског, већ и етно-туризма. Захваљујући жупној клими овај крај је за то идеалан – објашњава Младен Стефановић, директор Туристичке организације Крупањ.
То није само бављење сеоским туризмом, већ и чување традиције, народног неимарства и начина живота пре више од једног века. Таква је и свака кућица у комплексу Конака Добри поток. Изграђене од дрвета, једна налик другој. Све су исте, само су им имена различита, а то су села раштркана у Рађевини.
-Свака кућица носи име једног села наше општине. У некима од њих су живели наши родитељи, за друга смо везани на посебан начин. Заправо, ово је била идеја породице и сви ми развијамо заједно овај комплекс. Имамо још много идеја за будућност и верујем да ћемо успети. Негујемо традиционалну домаћу кухињу и овде могу да се пробају прави српски специјалитети – каже Јована Васиљевић, будући туризмолог.
Природа и природни материјали, креирани маштом породице Васиљевић, овде доводе туристе из целе Србије. А они, путници које је живот из Рађевине водио у Београд и Нови Сад, вратили су се на место одакле су кренули и почели да стварају свој мали рај.
И створили су све у нетакнутој природи где дувају најлепши ветрови Рађевине. И чак мапирали места из околине да гости могу да обиђу све лепоте овог краја.
-Ми смо направили карту Рађевине тако да туристи могу да виде шта се све налази у околини, и током боравка овде, у слободно време посете. А у нашем крају заиста има много тога да се види – каже Јована.
Камен, дрво, бибер цреп, ћилими, простирке ткане и вежене само су део етно-амбијента. Баш у њих уткана је историја, традиција и култура овог краја.
У Крупањ су долазили спортисти из целе бивше Југославије. Још тада су знали да је то њихова шанса. Данас је 400 лежајева мало, а процене су да би их требало и до четири пута више. То ће постићи, како кажу, улагањем у сеоски туризам.
-Ми већ сада радимо на изради правилника о субвенционисању смештајних капацитета. Сви заинтересовани који буду желели да се баве сеоским туризмом, имаће прилику да добију сто хиљада динара по лежају, и за тај план Општина ће за наредни период обезбедити двадесет милиона динара за све оне који имају намеру да отворе своје смештаје, бунгалове, а колика је заинтересованост људи да се баве сеоским туризмом, видимо последњих година, где се људи враћају из градова, обнављају куће предака и преуређују их у туристичке комплексе – каже Младен Стефановић, директор Туристичке организације Крупањ.
Биће их и више, јер их на то подстиче општина која субвенционише туризам.
-Све је веће интересовање за категоризацију. У прилог тој чињеници иде податак да је Општина Крупањ пре четири године имала само један регистрован лежај у категорији сеоски туризам, прошле године три, а ове године тај број је око 20 и има још толико у процедури. Тренутно припремамо и апликацију Највећа пијаца на свету, и то ће омогућити мештанима да продају своје производе као што су ракија, џем, пекмез, слатко, салате и слично – каже Младен Стефановић.
Тако ће и Васиљевићи проширити капацитете са 20 кревета на 60, јер гости воле да дођу и преспавају у ушушканом селу прелепе Рађевине, а овде могу да изаберу и у ком желе да буду.
Из серијала „НАСЛЕЂЕ КРУПЊА”. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Крупањ. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
