БИБЛИОТЕКА И МУЗЕЈ ДАНАС
Зграда Велике школе у Коцељеви, подигнута 1901. године, данас је храм књиге са више од 30.000 наслова. Ово времешно здање, заједно са зградом Мале школе — у којој се налази Завичајни музеј — и црквом, спада у најстарије очуване објекте у варошици и чини њен осмишљени урбанистички центар са архитектонски вредним објектима. Проглашена је непокретним културним добром и спомеником културе од изузетног значаја.
Добродржеће даме старе више од једног века, усред тамнавске равнице, верни су чувари културе овог краја. У њима је сабрано наслеђе Коцељеве — од своје првобитне намене, када су, свака на свој начин, неговале читану и писану реч.
Велика школа, заједно са зградом Мале школе и црквом, убраја се у најстарије сачуване грађевине овог места, чинећи урбанистички осмишљену целину Коцељеве.
„Сама зграда је подигнута 1903/1904. године и имала је једну, основну и превасходну намену — да у њој буде коцељевачка школа. Зграда одмах до ње, у којој се данас налази Завичајни музеј, постала је неусловна како за ђаке, тако и за учитеље тога времена. Зато су Коцељевци подигли нову школску зграду која је радила све до 1955. године, када је иза цркве изграђена нова школа. Почетком шездесетих година прошлог века у ову зграду уселила се Библиотека, где се и данас налази“, каже Зоран А. Живановић, виши кустос Завичајног музеја Коцељева.
Током прве две године Првог светског рата, школска зграда служила је као прихватилиште за рањенике. За време Аустроугарске окупације имала је војну намену, да би јој по ослобођењу била враћена предратна функција. У Другом светском рату оштећена је услед немачког бомбардовања, као и црква у непосредној близини. Њена највећа вредност јесте што деценијама представља истински храм књиге.
„Библиотека постоји више од 90 година, кроз различите називе и облике деловања. Нећемо сада улазити у целу историју. Овде је јако дуго. Ово је некадашња основна школа, такозвана Мала школа. Када је школа премештена, зграда је оспособљена за библиотеку. Услови су такви какви јесу, мало прилагођени, али свакако — време нас је прегазило. Што се тиче и простора и кадра, жудимо за већим могућностима, али се не жалимо, јер смо библиотека са душом. Свако ко је дошао са стране био је одушевљен атмосфером, призором и нашим приступом. Једноставно, понашају се као да су у храму књиге, где су заиста добродошли“, објашњава Босиљка Пауновић, самостални књижичар у Библиотеци „Јанко Веселиновић“.
Библиотека „Јанко Веселиновић“ у Коцељеви данас у свом фонду има око 30.000 књига за децу и одрасле.
„Библиотека је на почетку свог постојања и дуги низ година била школска библиотека — фонд је био намењен основној и средњој школи. Данас је ситуација другачија. Библиотеке у школама се развијају, набављају нове књиге, па нам лектирски програм више није приоритет. Имамо га у довољном броју, али наш главни приоритет су грађани, јер смо пре свега народна библиотека. Трудимо се да испоштујемо све њихове жеље и потребе. Библиотека поседује преко 25.000 наслова, а пре неколико година одвојили смо дечје одељење, где постоји више од 8.000 наслова за све узрасте. Лектирски део за основну школу смештен је тамо, док се у овим просторијама налази лектира за средњу школу. Трудимо се да пратимо нове трендове, али недостатак простора, кадра и општа ситуација говоре да култура вапи за више пажње. Ово је посао који се воли — ако ниси спреман да га волиш, без обзира на услове, онда боље немој да га радиш“, каже Пауновић.
Без обзира на нове технологије, библиотека има своје поштоваоце и верну читалачку публику. Има и привилегију да се налази у једној од најлепших зграда у општини, као и да носи име једног од најчитанијих српских романописаца минулог века.
ЗАНИМЉИВОСТИ
Јанко Веселиновић заиста је радио у овој школи! У згради Мале школе, подигнутој око 1880. године, службовао је велики писац Јанко Веселиновић. Управо ту је написао више дела инспирисаних животом у Тамнави. Касније је био и председник општине Коцељева.
Током Првог светског рата у Великиој школи било је прихватилиште за рањенике, а локално становништво је деценијама преносило приче о тајном склањању школских књига како би биле сачуване од окупационих власти.
ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ — СТОЖЕР КУЛТУРНОГ ЖИВОТА КОЦЕЉЕВЕ
Центар за културу „Јанко Веселиновић“ Коцељева једина је институционална установа културе на територији општине. Налази се у центру града, у улици Немањиној бр. 70, и обухвата три основна сегмента делатности:
организационо–културну,
музејску
библиотечку делатност,
За сваку од ових делатности обезбеђени су посебни архитектонски објекти, у зависности од специфичног начина рада и функције.
Корени данашњег Центра за културу сежу до давне 1933. године. Тада је, 5. августа, у Коцељеви основано Културно-просветно друштво „Занатлија“, које је са великим успехом радило све до почетка Другог светског рата, када престаје са деловањем. Друштво је обновило рад 1955. године, кроз оснивање своје „читаонице“ смештене у такозвану „Малу школу“ из око 1880. године и „Стару школу“ из 1901. године.
ОД ЧИТАОНИЦЕ ДО РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
Из ове читаонице настао је 1962. године „Раднички универзитет Коцељево“, који је деловао као установа „за свестрано, перманентно образовање, васпитање и културно уздизање радних људи и грађана“.
Године 1973. Раднички универзитет мења име у Народни универзитет „Јанко Веселиновић“ Коцељева, са основним делатностима:
– културно–образовном,
– библиотечком и
– завичајном музејском збирком.
У овој фази рада установи је додељен новоизграђени Дом културе у улици Милована Глишића бр. 1.
Народни универзитет је 1990. године, у сарадњи са Народним музејом у Шапцу, основао своју Завичајну збирку музејске грађе, чиме Коцељева добија први локални музеј.
НОВЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ И ИМЕ КОЈЕ ТРАЈЕ
Исте године, 1990, Народни универзитет мења назив у:
Центар за културу и образовање „Јанко Веселиновић“ Коцељева,
по славном српском књижевнику који је службовао, писао и стварао управо у Свилеуви и Коцељеви, а једно време био и председник општине.
Године 1997. Центар поново мења назив, овога пута у:
Библиотека „Јанко Веселиновић” Коцељева,
са проширеним спектром делатности — библиотечком, издавачком, музејско-галеријском, сценско-музичком и различитим културно-уметничким програмима. Допунске делатности обухватале су изнајмљивање простора, приказивање филмова, па чак и рад дискотека и видео-клубова.
ПОВРАТАК СТАРОМ, НАЈПРИРОДНИЈЕМ ИМЕНУ
Скупштина општине Коцељева покренула је иницијативу да се овој установи врати њен најпримеренији и историјски заснован назив:
Центар за културу и образовање „Јанко Веселиновић“ Коцељева.
Овај предлог симболично повезује све фазе њеног постојања — од читаонице, преко Радничког универзитета, до савремене установе културе — и наглашава значај Јанка Веселиновића као једне од кључних културних личности овог краја.
Пројекат је суфинансиран из буџета општине Коцељева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
