Дистрикт
Култура Друштво

„ДОКТОР БОРА И ЊЕГОВИ ТИРИЋИ”

Из поштовања према знаменитом претку и лози Тирића, шабачки стоматолог др Будимир Тирић, заједно са књижевником Николом Девуром и осталим сарадницима, издао је једну врсту породичне монографије „Др Бора и његови Тирићи“.

У креирању садржаја књиге учествовали су и Драган Петровић и Бранко Станић (Фото: приватна архива)

Ова књига, штампана за породицу, пријатеље и љубитеље историје и традиције Шапца и Мишара, говори о првом специјалисти педијатрије у Подрињу, његовом хуманизму и наклоњености партији, због чега је постао прва жртва немачког терора у Другом светском рату у Шапцу.

Др Борислав Тирић (Фото: приватна архива)

Ово дело говори и о великој и сложној породици која је после Борине погибије имала да превије своје ране и надрасте неправду која ју је задесила. Успут покреће и занимљива историјска питања, изведена из контекста Бориног живота, који је својом смрћу постао готово митска личност.

–             Моји Тирићи сваку испричану успомену из прошлости везују за свог др Бору. Он им је понос! Човек који је и после смрти „звезда водиља“ својих најближих – наводи др Будимир Тирић, потомак Бориног брата Спасоја.

Сватови испред куће у Мишару (Фото: приватна архива)

Од Мишара до Прага и назад

Бора је рођен у кући Милана и Мирке Тирић у Мишару. Био је четврто од тринаесторо деце. У школи у Ориду био је одличан ђак, одакле одлази у Шабачку гимназију. Сваки дан путовао је по седам километара у једном правцу не би ли стизао до ње. Уписао је Медицински факултет у Загребу, а затим добио и чешку стипендију за студије медицине у Прагу. У Енглеску, како је најпре планирао, није отишао због поремећених међудржавних односа.

Индекс на факултету у Прагу (Фото: приватна архива)

По завршетку факултета, постао је асистент на Дечијој клиници у Прагу. У међувремену се у Шапцу оженио супругом Олгом, а две године касније добио ћерку Светлану. После специјализације из педијатрије враћа се у Шабац да би био са породицом.

Бора и Олга (Фото: приватна архива)

Народни доктор и велики стручњак

Бора Тирић је први специјалиста педијатар у историји града Шапца, наводе његови биографи. Био је народни доктор, цењен и поштован од обичних људи. Лечио је сиротињу углавном бесплатно. Некима је и лекове куповао. Умео је својим кочијама отићи у најудаљеније село у Поцерини да би некоме пружио лекарску помоћ. Поред пацијената био је веома уважен од својих колега, као врстан дијагностичар.

Табла испред прве ординације (Фото: приватна архива)

У родном граду оснива прву приватну ординацију педијатрије 1930. године у Карађорђевој улици, поред ОШ „Јанко Веслиновић. Кућа и ординација у Карађорђевој 47 изграђене су 1938. године, где и сада живе његови Тирићи.

„А што се моје струке тиче, пресудан утицај су била догађања у кући Боре Тирића, мога славног претка, где су се испреплетале две лекарске лозе. Ћерка др Боре Тирића, моја тетка Светлана, удала се за стоматолога Милету, сина такође познатог шабачког лекара Николе Милановића. Тако је дом др Боре Тирића наставио да буде стециште интелигенције“ – прича др Будимир, поносан на своје порекло.

Капија на улазу у двориште Тирића је из Бориног доба (Фото: Дистрикт)

Његово име стоји уз Андру Јовановића, Михаила Дуњића, Теодора Божина, Николу Милановића, Данила Цигановића, Чеду и Матију Кнежевића – легенде шабачког лекарства, међу којима су неки били и професори Медицинског и Стоматолошког факултета. Били су пријатељи, колеге, савременици.

Кућа из које је др Бора одведен на стрељање (Фото: Дистрикт)

Високи функционер Комунистичке партије

Звали су га црвени доктор. Са комунизмом и Партијом упознао се у Прагу, током студија. Био је и један од предводника демонстрација 27. марта 1941. године против Пакта са Немачком, што је био један од кључних разлога за стрељање.

Сат са којим је стрељан (Фото: приватна архива)

Др Бора је био ауторитет у својој Партији, који је по личној линији кореспондирао директно из Шапца са Коминтерном. Нико из нашег града није могао у партиској централи у Београду бити примљен или обавити разгово с Коминтерном преко руске амбасаде без „бефела“ са потписом др Боре Тирића, који је био шеф шабачких комуниста. Мало ко је у Шапцу знао за ту његову функцију. Ипак, било је оних који су то знали. Неко од њих је и открио Немцима ту чињенцу, што је нашег славног доктора стало главе – стојим у овом делу.

Угао код кафане Шаран, где је убијен (Фото: приватна архива)

Прва жртва немачког терора у Шапцу

Иако је добио дојаву да се налази на списку за одстрел, није хтео да се склони с породицом на време, већ је веровао да ће као једини дечији лекар у граду бити без икакве опасности.

–             Многи су га из фамилије наговарали да побегне, јер је кућа у којој је становао имала два излаза. Др Бора није хтео да бежи, јер је знао да би тада страдали његови Тирићи, па и супруга са кћерком – прича др Буда Тирић о храбрости и одговорности свог претка.

Табла испред ВМА у Београду са именима страдалих лекара (Фото: приватна архива)

Када је тог 21. августа 1941. у својој кући у Карађорђевој 47 чуо гласно лупање на врата, помислио је да је неки хитан случај. То су били полицајци у немачкој униформи. Грубо су му саопштили да мора поћи са њима и да је у питању пацијент Немац високог чина. Говорили су српски. То су били фолксдојчери из Баната. Повели су га према Шарану, на малу пијацу – данас Зоркин солитер.

Бора са другом супругом Лепом и ћерком Светланом (Фото: приватна архива)

Један од полицајаца је пиштољем пуцао у потиљак доктору Тирићу. Убијен је и радник Зорке, машинбравар Милутин Војновић. У Шапцу те августовске ноћи стрељано је још осам особа, међу којима је убијен доктор Алфред Бата Коен. Те исте ноћи већина су, мртви, обешени на почетку Карађорђеве улице, у центру града. Доктор Бата Коен, Јеврејин, Ристо Укропина – велетрговац и многи богати људи како би се дочепали њихове имовине – наводи се у књизи.

Светлана је била удата за стоматолога др Милету Милановића (Фото: приватна архива)

Аутори тврде да у опширном досијеу који се нашао код непријатеља, нису стајали кључни подаци о Бори, а када су то открили, већ је било касно.

„Немци су се дубоко кајали што су стрељали и обесили др Бору Тирића. Др Турнер је наредио да се са вешала скину сви истог дана кад су и стрељани, а све то због др Боре“, пише књижевник Никола Девура.

Унук и имењак др Боре – Бора Тирић (Фото: приватна архива)

Али ту није крај овој жалосној причи. Она има наставак у људској солидарности и случају комедијанту.

Стрељане и обешене у центру града таљигама су одвезли на Доњошорско гробље и сахранили у једну раку. Да би касније могли да утврде идентитете др Никола Милановић, Борин пријатељ и будући свекар његове ћерке Светлане, кришом је сваком мртвом ставио папирић са његовим именом у џеп. То је приметио један од полицајаца па су тог дана др Николу закопали у земљу до врата. Спасио га је један пуковник који је у Николи препознао свог друга са студија у Бордоу – пише.

Кућа Тирића у Мишару (Фото: Дистрикт)

Историјска неправда

Породица у Мишару, била је у константном страху од немачке одмазде, а у кућу у Карађорђевој усељава се немачки штаб. Друга Борина супруга Лепа Солдатовић и ћерка Светлана рат проводе у једној просторији помоћног објекта, и ту ће остати годинама.

– Чим су ушли у Шабац комунисти су конфисковали дедину кућу. Моја мајка је ту живела до 1950, док се није удала. Законски је добила пресуду да се кућа враћа, међутим, то се није десило док секретар Комитета на своју руку није вратио кључеве тек 1963. године – каже Борин рођени унук и имењак – Бора Тирић, који је и један од саговорника у књизи.

Породица др Будимира Тирића (Фото: приватна архива)

Ћерка Светлана умрла је 2001. године у очевом дому, у соби из које је њен отац одведен на стрељање. Кућа и ординација су данас у власништву унука Бориног брата Спасоја – др Будимира Буде Тирића који има два сина и обојица су доктори стоматолози. И унук Страхиња пошао је путем породичне традиције – ускоро ће и сам постати стоматолог. А од др Буде наследио је још нешто – љубав према имању у Мишару.

Један од оснивача Вуковог сабора

Књига о Бори и његовим Тирићима настала је на основу исказа бројних саговорника, али и докумената који су за њим остали, као и фотографија. Тако сазнајемо да је др Бора учествовао у оснивању Вуковог сабора у Тршићу 1933. године. Ову тврдњу документује пожутела фотографија на којој је шабачки доктор у друштву Жике Поповића.

Др Будимир у својој ординацији (Фото: Дистрикт)

„Др Бора и његови Тирићи“ будућа је литература за све који историјску и културну баштину града на обали Саве доживљавају као своју, и цене личности које су оставиле траг у прошлом добу и постале узор будућим поколењима.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима