Iz poštovanja prema znamenitom pretku i lozi Tirića, šabački stomatolog dr Budimir Tirić, zajedno sa književnikom Nikolom Devurom i ostalim saradnicima, izdao je jednu vrstu porodične monografije „Dr Bora i njegovi Tirići“.
Ova knjiga, štampana za porodicu, prijatelje i ljubitelje istorije i tradicije Šapca i Mišara, govori o prvom specijalisti pedijatrije u Podrinju, njegovom humanizmu i naklonjenosti partiji, zbog čega je postao prva žrtva nemačkog terora u Drugom svetskom ratu u Šapcu.
Ovo delo govori i o velikoj i složnoj porodici koja je posle Borine pogibije imala da previje svoje rane i nadraste nepravdu koja ju je zadesila. Usput pokreće i zanimljiva istorijska pitanja, izvedena iz konteksta Borinog života, koji je svojom smrću postao gotovo mitska ličnost.
– Moji Tirići svaku ispričanu uspomenu iz prošlosti vezuju za svog dr Boru. On im je ponos! Čovek koji je i posle smrti „zvezda vodilja“ svojih najbližih – navodi dr Budimir Tirić, potomak Borinog brata Spasoja.
Od Mišara do Praga i nazad
Bora je rođen u kući Milana i Mirke Tirić u Mišaru. Bio je četvrto od trinaestoro dece. U školi u Oridu bio je odličan đak, odakle odlazi u Šabačku gimnaziju. Svaki dan putovao je po sedam kilometara u jednom pravcu ne bi li stizao do nje. Upisao je Medicinski fakultet u Zagrebu, a zatim dobio i češku stipendiju za studije medicine u Pragu. U Englesku, kako je najpre planirao, nije otišao zbog poremećenih međudržavnih odnosa.
Po završetku fakulteta, postao je asistent na Dečijoj klinici u Pragu. U međuvremenu se u Šapcu oženio suprugom Olgom, a dve godine kasnije dobio ćerku Svetlanu. Posle specijalizacije iz pedijatrije vraća se u Šabac da bi bio sa porodicom.
Narodni doktor i veliki stručnjak
Bora Tirić je prvi specijalista pedijatar u istoriji grada Šapca, navode njegovi biografi. Bio je narodni doktor, cenjen i poštovan od običnih ljudi. Lečio je sirotinju uglavnom besplatno. Nekima je i lekove kupovao. Umeo je svojim kočijama otići u najudaljenije selo u Pocerini da bi nekome pružio lekarsku pomoć. Pored pacijenata bio je veoma uvažen od svojih kolega, kao vrstan dijagnostičar.
U rodnom gradu osniva prvu privatnu ordinaciju pedijatrije 1930. godine u Karađorđevoj ulici, pored OŠ „Janko Veslinović. Kuća i ordinacija u Karađorđevoj 47 izgrađene su 1938. godine, gde i sada žive njegovi Tirići.
„A što se moje struke tiče, presudan uticaj su bila događanja u kući Bore Tirića, moga slavnog pretka, gde su se isprepletale dve lekarske loze. Ćerka dr Bore Tirića, moja tetka Svetlana, udala se za stomatologa Miletu, sina takođe poznatog šabačkog lekara Nikole Milanovića. Tako je dom dr Bore Tirića nastavio da bude stecište inteligencije“ – priča dr Budimir, ponosan na svoje poreklo.
Njegovo ime stoji uz Andru Jovanovića, Mihaila Dunjića, Teodora Božina, Nikolu Milanovića, Danila Ciganovića, Čedu i Matiju Kneževića – legende šabačkog lekarstva, među kojima su neki bili i profesori Medicinskog i Stomatološkog fakulteta. Bili su prijatelji, kolege, savremenici.
Visoki funkcioner Komunističke partije
Zvali su ga crveni doktor. Sa komunizmom i Partijom upoznao se u Pragu, tokom studija. Bio je i jedan od predvodnika demonstracija 27. marta 1941. godine protiv Pakta sa Nemačkom, što je bio jedan od ključnih razloga za streljanje.
Dr Bora je bio autoritet u svojoj Partiji, koji je po ličnoj liniji korespondirao direktno iz Šapca sa Kominternom. Niko iz našeg grada nije mogao u partiskoj centrali u Beogradu biti primljen ili obaviti razgovo s Kominternom preko ruske ambasade bez „befela“ sa potpisom dr Bore Tirića, koji je bio šef šabačkih komunista. Malo ko je u Šapcu znao za tu njegovu funkciju. Ipak, bilo je onih koji su to znali. Neko od njih je i otkrio Nemcima tu činjencu, što je našeg slavnog doktora stalo glave – stojim u ovom delu.
Prva žrtva nemačkog terora u Šapcu
Iako je dobio dojavu da se nalazi na spisku za odstrel, nije hteo da se skloni s porodicom na vreme, već je verovao da će kao jedini dečiji lekar u gradu biti bez ikakve opasnosti.
– Mnogi su ga iz familije nagovarali da pobegne, jer je kuća u kojoj je stanovao imala dva izlaza. Dr Bora nije hteo da beži, jer je znao da bi tada stradali njegovi Tirići, pa i supruga sa kćerkom – priča dr Buda Tirić o hrabrosti i odgovornosti svog pretka.
Kada je tog 21. avgusta 1941. u svojoj kući u Karađorđevoj 47 čuo glasno lupanje na vrata, pomislio je da je neki hitan slučaj. To su bili policajci u nemačkoj uniformi. Grubo su mu saopštili da mora poći sa njima i da je u pitanju pacijent Nemac visokog čina. Govorili su srpski. To su bili folksdojčeri iz Banata. Poveli su ga prema Šaranu, na malu pijacu – danas Zorkin soliter.
Jedan od policajaca je pištoljem pucao u potiljak doktoru Tiriću. Ubijen je i radnik Zorke, mašinbravar Milutin Vojnović. U Šapcu te avgustovske noći streljano je još osam osoba, među kojima je ubijen doktor Alfred Bata Koen. Te iste noći većina su, mrtvi, obešeni na početku Karađorđeve ulice, u centru grada. Doktor Bata Koen, Jevrejin, Risto Ukropina – veletrgovac i mnogi bogati ljudi kako bi se dočepali njihove imovine – navodi se u knjizi.
Autori tvrde da u opširnom dosijeu koji se našao kod neprijatelja, nisu stajali ključni podaci o Bori, a kada su to otkrili, već je bilo kasno.
„Nemci su se duboko kajali što su streljali i obesili dr Boru Tirića. Dr Turner je naredio da se sa vešala skinu svi istog dana kad su i streljani, a sve to zbog dr Bore“, piše književnik Nikola Devura.
Ali tu nije kraj ovoj žalosnoj priči. Ona ima nastavak u ljudskoj solidarnosti i slučaju komedijantu.
Streljane i obešene u centru grada taljigama su odvezli na Donjošorsko groblje i sahranili u jednu raku. Da bi kasnije mogli da utvrde identitete dr Nikola Milanović, Borin prijatelj i budući svekar njegove ćerke Svetlane, krišom je svakom mrtvom stavio papirić sa njegovim imenom u džep. To je primetio jedan od policajaca pa su tog dana dr Nikolu zakopali u zemlju do vrata. Spasio ga je jedan pukovnik koji je u Nikoli prepoznao svog druga sa studija u Bordou – piše.
Istorijska nepravda
Porodica u Mišaru, bila je u konstantnom strahu od nemačke odmazde, a u kuću u Karađorđevoj useljava se nemački štab. Druga Borina supruga Lepa Soldatović i ćerka Svetlana rat provode u jednoj prostoriji pomoćnog objekta, i tu će ostati godinama.
– Čim su ušli u Šabac komunisti su konfiskovali dedinu kuću. Moja majka je tu živela do 1950, dok se nije udala. Zakonski je dobila presudu da se kuća vraća, međutim, to se nije desilo dok sekretar Komiteta na svoju ruku nije vratio ključeve tek 1963. godine – kaže Borin rođeni unuk i imenjak – Bora Tirić, koji je i jedan od sagovornika u knjizi.
Ćerka Svetlana umrla je 2001. godine u očevom domu, u sobi iz koje je njen otac odveden na streljanje. Kuća i ordinacija su danas u vlasništvu unuka Borinog brata Spasoja – dr Budimira Bude Tirića koji ima dva sina i obojica su doktori stomatolozi. I unuk Strahinja pošao je putem porodične tradicije – uskoro će i sam postati stomatolog. A od dr Bude nasledio je još nešto – ljubav prema imanju u Mišaru.
Jedan od osnivača Vukovog sabora
Knjiga o Bori i njegovim Tirićima nastala je na osnovu iskaza brojnih sagovornika, ali i dokumenata koji su za njim ostali, kao i fotografija. Tako saznajemo da je dr Bora učestvovao u osnivanju Vukovog sabora u Tršiću 1933. godine. Ovu tvrdnju dokumentuje požutela fotografija na kojoj je šabački doktor u društvu Žike Popovića.
„Dr Bora i njegovi Tirići“ buduća je literatura za sve koji istorijsku i kulturnu baštinu grada na obali Save doživljavaju kao svoju, i cene ličnosti koje su ostavile trag u prošlom dobu i postale uzor budućim pokolenjima.
