Нова школска година је поодмакла, а укупно 348 деце миграната похађа 33 основне школе у Србији. Србија је једина земља на западноевропској рути која је од прошле године увела обавезно похађање основне школе и предшколске наставе за мигранте. Од великог је значаја чињеница да ова деца не прекидају своје образовање и да су, где год отишли даље или се вратили у своју домовину, стекли нова знања и вештине, а притом се упознали са српским језиком и културом.
Тиам Сари учи српску азбуку (Фото: Ј. Губелић)
У Бањи Ковиљачи, где се налази Центар за тражиоце азила Републике Србије, деца миграната добијају сву помоћ и пажњу да лакше науче српски. Са стеченим основама иду у оближњу школу у Бањи Ковиљачи, где наставу тренутно прати осам ученика. Од својих другара уче српски, а они њима заузврат помажу да науче енглески.
На енглеском прича о Србији (Фото: Ј. Губелић)
У мешовитој школској средини деца упућена једна на друге на лицу места стичу основу о толеранцији и мултикултуралности, док у склопу редовних активности размењују и стичу нова знања, уче о емпатији и међусобном разумевању.
Мултикултуралност на делу (Фото: Ј. Губелић)
Тиам Сари је научио слово Б. Довољно за почетак школе. Олако делује српски у односу на матерњи персијски, али емоцију о Србији и новим другарима лакше изражава на енглеском.
„Лјуди у Србији су веома добри. Србија је много лепа земља“, каже Тиам на енглеском.
Центар у ком су смештени (Фото: Ј. Губелић)
Наша деца навикла су се на другаре друге боје коже, језика и вере из далеких и непознатих земаља. За неке су први пут чули управо док са њима деле школску клупу. Поред лепог понашања, једни од других могу да сазнају много.Уз Тиама већ другу годину и његови другари лакше уче енглески.
„Они нас уче енглески, а ми њих учимо српски“, каже Данило Мировић, ученик петог разреда.
Рајана је дошла из Чеченије (Фото: Ј. Губелић)
Рајани Дјабраилова која је тек стигла из Чеченије ћирилица лакше иде, јер је блиска њеном језику. Још увек ненавикнута на наше акценте, на импровизованом српском каже да јој је у школи лепо, да има пријатеље и нема никаквих проблема. То јој за сада даје изгледе за боље сутра. Чест је случај да мигранти долазе и из земаља које нису погођене ратом, склањају се од економских неприлика, насиља, верских прогона и животних услова какве не бисмо могли ни да замислимо. Стога им је потребна пажња, и разумевање, а њиховој деци хуманији услови за одрастање.
Деца из свих крајева света (Фото: Ј. Губелић)
У петом један у Бањи Ковиљачи има другарства које не познаје језик и границе.
„Често се играмо заједно, шетамо се по дворишти на великом одмору, каже Нађа Николић.
За то време њихови другари, неколико стотина метара даље, у Центру за тражиоце азила раде домаћи уз помоћ учитељице Драгице. На питање учитељице које је слово у питању, Бахар, чије име на турском значи пролеће, задовољно изговара прво слово наше азбуке, које је недавно научила.
Наш систем образовања подразумева одређену припрему за новонастале наставне околности. Наставници у школама које примају децу мигранте прошли су обуку и упознати су са Стручним упутством за укључивање ученика избеглица, односно тражилаца азила у систем образовања и васпитања које је припремило Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Основношколско образовање обавезно за све (Фото: Ј. Губелић)
Пут за бољим сутра прекинуо је школовање у њиховој земљи, али су наставили у Србији где су пронашли привремено уточиште. Овде имају све што им треба и у центру и на путу до школе где их прате запослени у овој установи.
„Поново смо на почетку нове школске године почели да их пратимо. Ту су четворо деце која иду у забавиште, њих обавезно, и родитељи иду заједно са њима да би научили пут.“, каже Роберт Лесмајстер, Управник Центра за азил у Бањи Ковиљачи.
Деца имају обезбеђену пратњу (Фото: Ј. Губелић)
Тај пут у новој средини је тежи, али деца из Центра за азил не одустају од школе.
„У овој школској години, кренуло је седморо деце што се тиче арапског света. Имамо и једну избеглицу, односно мигранта из Русије“, каже Драган Гаврић, директор ОШ“Вера Благојевић“ у Бањи Ковиљачи.
Родитељи их чекају после часова (Фото: Ј. Губелић)
Кад се заврше часови, чекају их родитељи срећни што имају нове другаре међу којима су сви једнаки.
У предшколски програм укључено је 40 деце у Србији, а поред 348 ученика страног порекла у основним, око 50 миграната иде у средње школе. Прибор за школу свој деци мигрантима у Србији поклонила је будистичка фондација Су Чи која окупља више од 30 милиона људи у 65 земаља. У Србији тренутно борави мање од 4.000 миграната, од којих је 3.300 у прихватним центрима.
