Tog 20. aprila 1985. godine šabačka Metaloplastika ispisala je najlepšu stranicu svoje istorije. Pred 14.000 gledalaca u revanš utakmici finala u Madridu, Metaloplastika je pobedila Atletiko sa 30 : 20 i pokazala superiornost koja nije zabeležena do tad u finalima Kupa evropskih šampiona.
Šapčani su osvojili pehar za najbolji tim Evrope bez ijednog poraza i oborivši nekoliko rekorda, pobedili su sa najvećom gol razlikom u dve finalne utakmice (17) i postigli su najveći broj golova u jednom finalnom susretu (30). Mnogi su tada rekli: „To mogu samo Šapčani“.
Prvu titulu šampiona Evrope 1984/1985. osvojili su: Bašić, Isaković, Vujović, Vuković, Mrkonja, Portner, Cvetković, Milošević, Ignjatović, Tanasić, Lukić, Spasojević i Đukanović. Treneru Pavloviću pomagali su Živković i Fajfrić. Predsednik kluba bio je Dušan Maričić.
Da su neprikosnoveni u Evropi, šabački rukometaši potvrdili su i u sezoni 1985/1986. Na putu do finala eliminisali su Borac iz Banjaluke, Magdeburg i tim Steaue iz Bukurešta. U dve finalne utakmice bili su uspešniji od ekipe Vibžeže iz Gdanjska.
Da zlatna generacija šabačkih rukometaša sa punim pravom nosi taj naziv potvrđuje i prava žetva medalja naše reprezentacije čiji su nosioci bili, upravo, Šapčani. Veliki doprinos osvajanju srebrne medalje na prvenstvu sveta u SR Nemačkoj, 1982. dali su Bašić, Isaković i Vujović.
Među najzaslužnijim igračima za osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine bili su i reprezentativci iz Šapca: Bašić, Isaković, Vujović, Vuković i Kuzmanovski. Prva četvorica, Mrkonja i Portner bili su kovači i zlata i prvog mesta na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj (1986).