Једна од највећих трагедија југословенског поморства везује се за ријечки пароброд „Шабац“, који је име добио управо по српском граду у срцу Мачве. Трговачки пароброд „Шабац“ у Југославију је допловио као део ратне репарације 1947. године, а 7. јануара 1962. године, у судару са британским моторним бродом, потонуо је у водама Ламанша, односећи 28 живота у свом трупу.
Брод „Шабац“ изграђен је 1922. године као Maria Leonhardt, у бродоградилишту данашњег пољског града Шчећина. Прављен је за немачког бродара Leonhardt & Blumberg-а. Од 1946. пловио је под именом „Skottnes“ под заставама норвешке владе, а 1947. као део ратне репарације припао је Југославији, наводи се у листу „Наша кострена“.
Тада, по угледу на имена других пловила у то време препознатљиве југословенске морнарице, која су носила имена градова и географских регија свих седам држава некадашње федерације – Ужице, Тара, Херцеговина, Љубљана, Сарајево, Загреб, Крагујевац, постаје Шабац у флоти Југолиније, а 1959. прелази у Кварнерску пловидбу из Ријеке.
Ова моћна водена машина 7. јануара 1962. године постао је део једне од највећих трагедија југословенског поморства кад се у каналу Ламанш сударио с троструко већим британским моторним бродом „Dorrington Court“, при чему је живот изгубило 28 од 33 члана посаде брода „Шабац“.
Бродови су се сударили у магли, а „Шабац“ је, након судара, потонуо за свега пет минута. Била је ово у то време највећа трагедија југословенске трговачке морнарице још од 1930. године, кад је у циклону на Атлантику потонуо брод „Дакса“, са 38 људских жртава – преноси рјечки „Нови лист“.
До судара је дошло око 23 сата, кад је већи део посаде био у својим кабинама. За тако велики број страдалих, наводи се, криво је хладно море енглеског канала у ово доба године, али и потрага за преживелима која се одвијала у ноћним сатима и по магли, што је, према тадашњем писању британских новина, отежавало потрагу и умањило шансе за преживљавање, уколико је било оних који су успели скочити у море.
