У општем надметању духовног и материјалног, како имамо обичај да назовемо стање и атмосферу у друштву, важно је да има оних који не одустају. Полазећи од себе, они истовремено улажу труд и полажу наду у младе, за њихов извеснији успех у будућности.
Биљана Дробњак личним примером представља ауторитет и ослонац ученицима Шабачке гимназије, у којој ради као педагог, стручни сарадник и професор грађанског васпитања. Свесна важности своје професије, као интелектуалка и свестрана практична жена, којој нису страни катедра, говорница, али ни кухиња ни прибор за шивење, настоји да деци приближи праве и разноврсне вредности. Како каже, увек би најрадије изабрала посао у просвети.
Годинама уназад Биљана учествује у радионицама Канцеларије за младе и Библиотеке шабачке, с циљем развијања вештина и талената наших најмлађих суграђана. У њеној познатој “Папир ствараоници” настају необичне креације од папира, које подстичу маштовитост и иновативност код деце. Аутор је и реализатор бројних обука и едукативних предавања на тему толеранције и спречавања дискриминације, говора мржње и насиља у школама, безбедног коришћења савремених технологија и превенције дигиталног насиља. Објављивала је стручне текстове у педагошким зборницима и научним часописима на теме владања и мотивације ученика у настави, а креирала је и блог “Корисни савети педагога”, на ком о учењу и понашању саветује ученике, родитеље, али и колеге – наставнике.
Када није у школи и не припрема стручне радове, посвећује се кувању, шивењу, плетењу или хеклању, у зависности од поруџбина, којих је све више. Једино правило и на послу и у кући се зна – то је креативност!
“Правим све што ми траже пријатељи, познаници, рођаци. Почело је пре десетак година тако што су ми тражили да направим нешто уникатно, занимљиво”, прича ова свестрана Шапчанка.
Она прави све – од хране, преко накита, до одеће за људе и животиње, рукује кухињским апаратима, машином за шивење, хеклицом и иглом за плетење, подједнако вешто као речима и компјутерским програмима за прављење презентација.
“Свашта правим, шијем ствари за децу, бебе, одећу за животиње, плетене и Амигуруми хеклане играчке, које најчешће наручују баке и деке за своје унуке. Затим, храну, слане и слатке производе – торте, колаче, пите, предјела. Правим накит, од вуне, конца, памука, глине, папира, једном речју, трудим се да све искористим”.
Своје производе ради по наруџбини, али много тога прави да би поклањала – хеклане играчке хоботнице-чудеснице слала је за децу у инкубатору, а са Уницефом, на разне начине, сарађује годинама.
“Кроз нашу историју женама се увек приписивао тај моменат ручног рада, и после много времена поново је постао популаран такозвани “ханд маде”. Сарађујем са Уницефом и примећујем да људи доста цене ручни рад и спремни су да плате много више него производ који се може наћи у продавници”, објашњава Биљана.
На конференцији о образовању у Турској, као једина жена из Европе, није се истакла само запаженом презентацијом и познавањем енглеског језика.
“Након што сам одржала предавање, присутнима сам поклонила своје медењаке, и сви су били у чуду. Тешко им је било да поверују да је могуће и једно и друго, бити стручњак у својој области и домаћица”, кроз смех прича она.
Биљана каже да људи често не повезују професионални ангажман у школи са креативношћу, што је најчешћа грешка у приступу образовању.
“Сматрам да сви ми, који радимо са децом, морамо да будемо креативни, јер је данас јако тешко мотивисати младе људе да ураде нешто. Живимо у свету брзих информација, тако да посао у просвети мора да буде креативан и инспиративан”, закључује професорка.
Поручује да је добра организација кључ успеха.
“Не запостављам ни струку, ни хоби. Све је ствар добре организације. Често учествујем на конференцијама, семинарима, и то је нешто што ме испуњава. Питају ме како успевам да припремим излагање за неку конференцију, а да у исто време направим колаче за договорени догађај”, кроз смех прича Биљана.
На њеном часу грађанског васпитања ученици се припремају да постану васпитани, вредни и одговорни грађани, што је суштина овог изборног предмета.
Младе девојке би требало да чују да нису неопходна велика одрицања, могу бити добре на послу и у кући. Лепо је када видите да можете васпитно да утичете на младе људе, да их охрабрите у оваквом времену. Није лако бити ауторитет младом човеку који има мноштво информација и алтернатива на располагању. Волим да својим примером утичем на ученике, како би научили да поштују одређена правила – на пример, ја не касним на часове, а они се веома брзо навикну на такав систем, рад и дисциплину. Исто тако волим да чујем аргументован критички став, јер није добро да усвајају туђе мишљење без размишљања”, објашњава професорка.
За дугорочне резултате у раду са децом потребно је много труда, одмереног поступања и креативности. Методика наставе каже да је трајније оно знање које се усвоји кроз игру и праксу.
“Они су отворени за сваки вид практичне наставе. Веома је лако пробудити креативност, битно је само да их наведете да сами нешто раде, стварају, учествују у неком пројекту. И када одем на неки семинар трудим се да направим другачију презентацију, да на другачији начин окупим ученике, то је кључна ствар, закључује она и објашњава да је акценат на интердисциплинарном приступу настави: „Колега и ја смо недавно присуствовали Међународној конференцију у Задру. Дошли смо на идеју да златни пресек представимо кроз наставу биологије, физике, хемије, ликовног, музичког и математике, и направили смо успешан интерактивни час. Све може бити креативно“, тврди Биљана.