Дан међународне радничке солидарности Први мај, један је од најраспрострањенијих празника на планети и слави се у преко 150 земаља света. Након 50 година комунистичке владавине, током које је 1. мај слављен као велики државни празник у СФРЈ, многи су склони да овај датум поистовећују са некадашњим режимом, иако он представља слављење права грађана и достојанства у, после породице, најдоминантнијем животном сегменту, сваког појединца – сфери рада.
Прослава Првог маја у Шапцу 1945. године (Извор: Међуопштински историјски архив)
С обзиром на то да је борба за права радника и у овом тренутку веома актуелна у земљама у нашем окружењу, а можда недовољно и код нас, ово је моменат када се истовремено можемо подсетити људи који су изгубили живот борећи се да нам радни дан од 24 часа буде подељен на 8 сати рада, 8 сати одмора и, врло важно, 8 сати културног образовања. Фотографије забележене на првој прослави овог празника у Шапцу, далеке 1945. године, показују какву је симболичну вредност овај датум имао за народ.
Хиљаде Шапчана на улицама (Извор: Међуопштински историјски архив)
У бившој републици Први мај је слављен као победа радничке класе, дан који мора остати у сећању генерација. Прва масовна прослава Првог маја у Србији организована је 1905. године, када је улицама Београда прошетало 6.000 људи, а сваке наредне године уз мирне шетње обележаван је све до Другог светског рата, који је укинуо сва људска права.
Грађани су у колонама ишли на параду поводом овог празника (Извор: Међуопштински историјски архив)
Послератна еуфорија донела је измене и у начину на који је Први мај дочекиван. Није било никога против кога би се протестовало, па је одлучено да, у духу нове слободе, Први мај постане светковина пролетеријата. Протести и борбе за радничка права замењени су свечаностима и парадама у којима је учествовала и војска.
Некада се славило овако (Извор: Међуопштински историјски архив)
Као широм Србије, и Шапчани су са поносом и узбуђењем у великом броју дочекали први значајан масовни празник након ослобођења од окупатора. На памфлетима поводом прославе Првог маја 1945. године у Шапцу, стајао је следећи текст:
„Први пут у слободи свечано је прослављен 1. мај 1945. године. На величанственом митингу учествовало је неколико десетина хиљада сељака и грађана. Пред Први мај обављено је широм наше земље петнаестодневно Првомајско такмичење. У нашим радионицама, по њивама и канцеларијама ницали су ударници.
Људи су веровали у јединство и солидарност (Извор: Међуопштински историјски архив)
Први мај 1945. године је празник чијом прославом смо ушли у период мирне изградње и ударничке обнове наше разорене и опустошене земље. Тај дан био је дан пробне мобилизације, снага радног народа на пољу привредне обнове, тај дан је био само почетак свеопштег ударничког рада. Прослављајући га свечано, ми смо ушли у нову и светлу будућност наше земље и наших народа.
Први мај 1945. остаће дуго у успомени нашег народа. Сећајући се велике прославе у Шапцу, ми ћемо и даље ударнички радити на потпуној изградњи и јачању наше земље, верујући увек у стваралачке и борбене снаге наших народних маса“, писало је на полеђини фотографија, које након више од 75 година сведоче о заједништву и покретачкој енергији каква се ретко памтила на овим просторима.
Текст позива на општенародно ангажовање (Извор: Међуопштински историјски архив)
Хиљаде Шапчана, са паролама о јединству социјалистичке радничке снаге у рукама, изашле су на улице да поздраве и испрате говорнике и организоване колоне. Свечани и насмејаних лица, у ослобођеном граду, грађани су преплавили централне улице, док су у позадини, на грађевинама висили симболи социјализма.
Тако је било све до седамдесетих година. Међународни дан рада је углавном обележаван различитим културним манифестацијама, а дух колективизма и солидарности доминирао је прославом нерадног дана у целој држави. Они који су радили током празника добијали су за то посебну накнаду, која је износила и половину месечне плате.
Свечани изглед града употпуњен симболима социјализма (Извор: Међуопштински историјски архив)
Касније, овај обичај се мало изменио, свечаности су почињале ноћ пре овог првог дана месеца маја, уз логорске ватре и дружење. Тако је настао првомајски уранак, дочек празника и збор радних људи у рано јутро.
Пароле синдиката, који су тада имали велику вредност (Извор: Међуопштински историјски архив)
Значење овог датума датира од 1886. године, када је у Чикагу 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене паролом „три осмице“ – по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Затим је године 1889. у Паризу, на стоту годишњицу Француске револуције, на првом конгресу Друге радничке интернационале једногласно одлучено да се од 1890. године првог маја обележава чикашки покољ мирним поворкама, као знак цивилизацијског поштовања радника, а као симбол радничког бунта прихваћен је црвени каранфил.
