Димитрија Павлова (18) из Лознице желе Харвард, Кембриџ и Принстон. Овај млади генијалац, ученик лозничке Гимназије „Вук Караџић и истовремено ученик Фотон школе из Шапца, примљен је на сва три универзитета, али се одлучио да упише Харвард, и тако се нашао међу четири одсто његових вршњака у свету, који су положили све захтевне тестове ове престижне образовне установе.
Трилема која га је мучила данима – који универзитет да одабере (Фото: Ј. Губелић)
Шредингерове једначине Димитрије Павлов решава са лакоћом. Много тежи задатак за њега је био који универзитет да одабере, јер је истовремено примљен на Харвард, Принстон и Кембриџ. Прва два младом генију из Лознице понудили су и стипендију само да дође код њих. После дугог размишљања, одлучио се за Харвард.
– Харвард и Принстон су ми понудили и стипендију, која подразумева плаћену школарину, трошкове пута, смештаја и свега што ми је потребно за студирање. Дуго сам се двоумио између та два универзитете, читао сам коментаре студената, гледао шта се тамо ради, који професори предају, које могућности ми пружају ови универзитети, који су предмети, какве су ми шансе у будућности по завршетку студија и на крају сам одлучио да то буде Харвард – прича овај младић, који се од својих вршњака разликује само по знању и љубави према физици, математици и програмирању.
Подједнако је успешан и из других предмета (Фото: Ј. Губелић)
Радозналост и љубав према физици препознао је у шестом разреду. Од тада крећу награде и признања са бројних такмичења, међу којима су и сребрна медаља са Међународне олимпијаде из физике одржане у Лисабону, бронзана са Међународне јуниорске научне олимпијаде у Јужној Кореји, прво место на државним такмичењима и Српској физичкој олимпијади. Није учио да би освајао награде, али оне су увек долазиле као признање за уложени труд. Тако је било и овог пута.
– Нисам очекивао да будем примљен на сва три универзитета. Кренуо сам са жељом и надом, без превеликих очекивања. Припремао сам се за све испите које сам полагао, спремао пријаве и писао есеје. То је била само моја жеља, али се испоставило да је вредело – прича скромно.
Освајао је бројне медаље на међународним такмичењима (Фото: приватна архива)
Међутим, пут до овог успеха који је за многе суденте у Србији само сан, није био нимало лак. Да би стигао до најбољих светских универзитета, полагао је тестове из математике и физике, тест енглеског језика за међународне студенте, али ни ту није био крај.
– Пријаве подразумевају полагање стандардизованих тестова, налик нашој матури. Прво сам полагао математику и тест резоновања, затим специјализоване тестове за област коју студент жели да студира. У мом случају то су биле математика и физика. То полажу и амерички студенти. Међутим, ја сам још морао да полажем и тест из енглеског за сертификат који је потврда да могу да студирам тамо и пратим предавања на енглеском. Други део пријаве односио се на писање аутобиографије, есеја и личних погледа на свет како би универзитети проценили да ли сте довољно добри за ту заједницу – прича лознички генијалац.
Од вршњака издваја га љубав према физици (Фото: Ј. Губелић)
Свако ко је упознао Димитрија пожелео би га у својој заједници, што су потврдиле и престижне универзитетске установе. Колико је његово знање, говори податак да број места на Харварду за студенте из Србије у просеку није већи од пет по смеру, а ретке су године када се на било ком од смерова упише студент из наше земље на основне студије. Димитрије је то успео, чиме се сврстао међу тек 4 одсто његових вршњака из целог света који су у оштрој конкуренцији примљени да студирају на Харварду.
– Ове године било је 43.000 пријављених студената из целог света. Ја сам се нашао међу 1950 који су примљени. Тај проценат, између 4 и 5 одсто важи и за остеле престижне универзитете. Конкуренција је велика, нарочито између међународних студената, који чине око 10 одсто, док су осталих 90 процената амерички студенти. Једноставно, велики је број ђака који желе да буду део ове научне заједнице, али мало је оних који у томе и успеју – прича будући бруцош Харварда.
У трећем разреду превазишао је свог наставника физике (Фото: Ј. Губелић)
Уз мајку, професорку енглеског, савладао је језик. Од оца, правника по струци, наследио је културу комуникације. Одмерен у разговору, скромно говори о својим успесима, јер како истиче, никада није размшљао о резулттима, већ је само имао потребу да поставља питања и проналази одговоре. Да открије то у себи, пресудна је била бака са којом је проводио доста времена.
– Бака је машински инжењер у пензији. Она је са мном била од основне школе, помагала ми да решавам задатке из математике и физике и мислим да је она доста допринела томе. Сада је врло поносна и срећна што ћу наставити школовање на Харварду, што је била и њена препорука – прича Димитрије, који осим награда из физике, добија признања и одличне оцене и из других предмета.
Генијалац међу 4 одсто на свету (Фото: Ј. Губелић)
Његову генијалност међу првима приметио је наставник физике.
– Њему није примарно како се нешто дешава, већ зашто се дешава, а то може само неко ко је по рођењу физичар. Негде до треће године ја сам успео да га пратим, а после тога он је и мене превазишао – прича Драган Станковић, наставник физике.
И док се светски универзитети боре за њега, и у њему су борбе јер напушта земљу и родитеље, који су му највећа подршка.
– Једног дана бих волео да се вратим, али још нисам сигуран јер постоји могућност да тамо останем или да на неком другом месту наставим своју каријеру – искрен је Димитрије.
Крајем априла креће на Харвард на дане „Отворених врата“, која су за њега широм отворена.
