Фотографија изградње Нове робне куће на почетку некадашње Улице Небојше Јерковића, снимљена је у мају 1976. године. Ова архитектонска громада, будући да се због своје висине види из најудаљенијих тачака приласка Шапцу, јесте један од симбола који нас изнова испраћа и дочекује у град.
Вишеспратни стамбени део задржао је исти црвено-бели изглед, а његови станари већ 43 године имају привилегију да, као на длану, истовремено посматрају ближу и ширу зону града са околином. Пословни простор је за то време добијао нове облике у зависности од власника, пословних и економских прилика у граду. Некада се читава Југославија снабдевала у огромним трговинским радњама домаћих произвођача, званим „робна кућа“, у којима се могло наћи све „од игре до локомотиве“, а њихово смо значење данас je замењено термином „тржни центар“.
На месту данашње Нове робне куће некада се налазила кафана Чачића, односно хотел „Бристол“. У том хотелу радио је биоскоп „Аполо“ од 1925. до 1934. године. Преко пута је била кафана Америка. Шапчани су радо у то доба долазили у овај крај јер је ту била и кафана ,,Девет дирека“ која је опстала све до 1928. године, а у њој су свирали Цицварићи и Васа Андолија, а гости били чувени књижевници, глумци и песници као што су Јанко Веселиновић, Добрица Милутиновић, Раде Драинац и други. Тада је стара зграда срушена и на њеном месту је саграђен хотел ,,Југославија“. Данас се у тој згради налази банка ,,Интеса“.
И данас у робној кући, коју из неког разлога и након 4 деценије зовемо новом, можемо набавити готово све, додуше, из кинеског увоза, чија је роба изложена на рафовима централног продајног простора ове зграде. У њеном подножју налазе се продавнице водећих трговинских регионалних ланаца, кладионица, разни шопови, док се из ресторана на врху пружа панорама града.
Савршену симетрију зграде настале 80-тих година прошлог века, млади Шапчанин Никола Секић представио је у својој графичкој визуелизацији на једноставан и занимљив начин. Ово архитектонско здање из периода социјализма графички огољено указује на прецизну одмереност елемената вишеметарске констрикције, па се, попут светионика у Александрији, завршава једним будним светлећим оком које мотри на цео град.