Снежана Лазаревић из села Грушић испод Цера прави тврди крављи сир по специјалном рецепту из казнено-поправних домова. Овај млечни специјалитет без посире, готов је за само два и по сата, а гарант његовог укуса јесу зелени поцерски пашњаци и свеж планински ваздух. Због једноставне рецептуре згодан је и за запослене градске даме – лако га могу правити у кућним условима и саме јер не захтева пуно посла, времена и претходне кулинарске вештине, док би оне спретније могле и да зараде.
Рецепт је сазнала од познаника који је својевремено издржавао затворску казну. Искористила је прилику да уштеди време, које је женама на селу и те како драгоцено.
– У затвору праве сир у крајње једноставним, да не кажем ограниченим условима, па све брзо буде готово, а захвалан је и за чување. На адекватној температури, може да стоји и до четири месеца, непромењеног укуса и мириса. До тад никад нисам чула за тако нешто, а рецепт сам поделила и са комшиницама, па сад многи у селу праве, јер им је тако лакше – открива Снежана.
За овај сир је потребно дупло мање времена јер се не користи класична посира. Не изискује много судова, читав процес подразумева мало посла. Зато је идеалан за кућне услове.
– Око пола сата је потребно да млеко прокључа, и још два сата да стоји у калупу. То је све. За жене на селу, које као ја имају много других послова, то је идеално. Нема цедница, крпа, чекања – каже домаћица.
Од шест крава не добије довољно млека да би се исплатило предавати га непрерађено. Овако, све што помузе претвори у сир, који продаје по приступачној цени и најважније, труд успева да наплати.
– Млеко је далеко јефтиније, добијемо свега 30 динара по литри. Обичан млади сир иде по 200 динара, а ја од седам литара млека добијем више од килограм сира, који продајем по 500 динара. С обзиром на то да немам додатне трошкове, исплати ми се – рачуна домаћица породице Лазаревић.
Поред пуномасног домаћег млека за овај једноставни специјалитет потребна вам је лимунска киселина, односно лимунтус. Процес справљања је краткотрајан и близак органском.
– Седам литара млека кува се до кључања, на шта долази кесица и по лимунтуса. Уобичајено се одвоји сурутка, посоли се, промеша и саспе у калуп, где стоји два сата, и након тога спреман је за јело. То је сва мудрост – смеје се ова вредна жена, јер не зна број калупа које је поклонила и продала.
Још један разлог што се Снежине муштерије увек враћају, поред изузетног укуса, јесте домаће млеко од крава са поцерских пашњака. Храна спремљена у домаћој радиности све се више цени.
– Док сам редовно износила на пијацу сваке недеље, продавала сам по 30 калупа за дан. Имам редовне купце и све буде унапред резервисано. Од мене су куповале жене из Шабачке млекаре, то вам говори какав је мој сир – прича ова Поцерка.
Што дуже стоји, постаје чвршћи, идеалан је уз мезе, може се рендати на пицу, а највише се тражи онај сушен на диму. Од укуса и маште зависи да ли ћете у рецепт додавати туцану паприку, маслине, киселе краставце, лук или неки други зачин.