Шабац је током Првог светског рата страховито страдао. Становништво је преполовљено, а готово све зграде су оштећене или уништене. Због изузетног страдања у рату Шабац је добио назив „Српски Верден“, према француском граду Вердену који је због жестоких борби у поптуности разрушен, али који представља и понос Француске због пркосног отпора.
Трагове аустроугарска војска оставила је и по градским насељима у Лозници и Шапцу. Доктор Арчибалд Рајс боравио је у Шапцу од 22. до 24. октобра и овако описује слику коју је видео:
“Град су још увек бомбардовали Аустријанци. Центар града је скоро потпуно разорен обичним гранатама и запаљивим пројектилима. Градска четврт уз обалу Саве је посебно страдала… Фасада и звоник главне цркве озбиљно су оштећени… Шабац није био само озбиљно изложен бомбардовању, већ су га непријатељске трупе потпуно опљачкале док су кроз њега пролазиле… У Лозници сам приметио исту жестину разарања која ме је већ погодила у Шапцу… Војници аустријске војске запалили су безброј кућа. Како у граду тако и у селу… У време моје истраге и то само у четири среза шабачког округа запаљено је 1658 зграда: 232 у поцерском срезу, 457 у мачванском срезу, 228 у азбуковачом срезу и 741 у јадарском срезу. Скоро све куће су сеоске. Као последица ових пожара 1748 породица из ова четири среза доведено је до крајњег сиромаштва”, наводи се у извештају.
Документујући догађаје, историчар Иван Досковић припремио је изложбу „Шабац 1918 – 1938.“ у поводу обележавања 100. годишњице од ослобођења Шапца у Првом светском рату и завршетка Првог светског рата. Изложба илуструје обнову порушеног града и оживљавање градског живота.
“Обнова Шапца је у почетку ишла доста споро, због недостатка материјалних средстава, организације нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а потом и због Велике економске кризе. Ипак, Шабац је до 1938. године у потпуности обновљен. Такође, у овом периоду је променио и свој караткер. Од пограничног града који је базирао своју економску моћ на спољној трговини, Шабац изградњом ХИ „Зорка“ постаје индустријски град, а сама ХИ ће остати главни ослонац развоја града у целом 20. веку”, наводи Иван Досковић, аутор изложбе „Шабац 1918 – 1938.“ која је постављена на градском тргу.
Све радње су испражњене и уништене. Узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута. Све што није могло да буде однето, упропашћено је, написао је између осталог Анри Барби, француски новинар и књижевник. Џон Рид, амерички дописник из Србије, записао је да су освајачи узели платна од лана, слике, дечје играчке, намештај и да су своје коње сместили у спаваћим собама отмених кућа.
Изложба је подељена у неколико целина који илуструју ових двадесет година. Од разрушеног града до изградње модерне индустрије. За изложбу је коришћена архивска грађа која се чува у Међуопштинском историјском архиву „Шабац“, а релевантна је за овај период.
“Пре свега коришћена је Збирка разгледница и фотографија под називом РФ, затим коришћени су пописи страдалих Шапчана у Првом светском рату. Значајна грађа у вези са ратном одштетом се чува у фонду Шабачког суда, као и фонду Градског поглаварства који је коришћен и за планове обнове и инфраструктурног развоја града. Велики број архивалија коришћених за изложбу налазе се у Збирци поклона и откупа, пре свега у вези са знаменитим Шапчанима. У делу изложбе о јавном здрављу коришћена је архивска грађа шабачке болнице. Градски живот је илустрован пре свега кроз грађу бројних шабачких грађанских и просветних удружења, Фонда Шабачке народне књижнице и читаонице, Вуковог одбора, затим Збирка плаката”, истиче аутор Иван Досковић.
Рад на изложби је трајао од почетка јуна до средине октобра. Урађен је одабир грађе која најбоље илуструје овај период, осмишљавање концепта изложбе, одабир графичког решења. Грађа је одабрана како би што боље представила и илустровала период и одељке.
