Светлана Јосиповић (49) из Уба две деценије вози камион. Некада је дневно прелазила по 300 километара, превозећи по неколико тура шљунка на релацији Лазаревац – Обреновац – Уб. Камион је њено омиљено превозно средство, а неретко вози камион са дизалицом, виљушкар и друге грађевинске машине.
Светлана спретно улази у своје омиљено превозно средство (Фото. Ј. Губелић)
Шта је за Светлану Јосиповић да превезе десет кубика шодера до Лазаревца, кад она са лакоћом вози 40 тона?! Сигурно окреће волан моћне машине од седам и по метара, а ништа мање спретно и када закачи још једну приколицу.
“Возила сам и камион са приколицом од петнаест и по метара. Сасвим ми је свеједно јер ја на то не обраћам пажњу. Више волим да седнем у камион него у кола. На овој висини човек се осећа моћно, а кад после камиона седнем у ауто, баш ми буде необично”, прича Светлана, позната аутопревозница у тамнавском крају.
„Прегазила“ милион километара (Фото: Ј. Губелић)
Некада је дневно прелазила и по 300 километара. Изазов јој је био да превезе неколико тура грађевинског материјала од Уба до Обреновца, а понекад се пошао шофера за моћном машином завршавао у вечерњим сатима на југу Србије. Својим камионом за две деценије прегазила је километражу на којој би јој многи позавидели.
“Могла сам да возим и по дванаест сати дневно. Ја за воланом уопште не осећам умор. Годишње сам прелазила 85 хиљада километара. Кад се све сабере сигурно сам прешла миллион километара”, прича.
Сама утовара и истовара (Фото: Ј. Губелић)
А све је почело када су због правних ограничења морали да региструју фирму на њено име. Супруг Драган (52) био је стално запослен, а Светлана, машински техничар по струци, без посла. Те 1996. године регистровали су аутопревозничку фирму на њено име. Један од услова био је да положи за Ц, што је она одмах и учинила. У камион је први пут села са 26, а први изазов на друму, био је одлазак у село код родитеља.
“Цело село се окретало, а ја сам возила своју вожњу. Једноставно, то ми се свидело”, прича кроз смех.
Породични састанак на радном месту (Фото: Ј. Губелић)
Супруг Драган, када је видео како се добро сналази, стално је тражио изговоре да је упосли, како би што више возила камион. У почетку је Светлану слао да му сипа гориво, или довезе шљунак кад је он заузет, све док јој камион није “ушао у крв”. Онда је предложио да полажу за Е категорију.
“Одемо ми да полажемо. Изашли смо заједно на исти полигон и Светлана положи, а ја падох”, присећа се кроз смех супруг Драган.
Олако маневрише са 40 тона (Фото: Ј. Губелић)
Касније су се ређале анегдоте. Најзанимљивије је било када би заједно возили робу.
“Сећам се једног случаја где сам ја први стигао камионом. Пролаз је био мало ужи, а власник је, видевши ме, почео да се хвата за олуке и да ми добацује да пазим да му не извалим стубове. Ја сам покушао да га умирим говорећи му да је мој камион скупљи од његових олука и да не треба да се плаши. Прођем ја некако, кад у том часу стиже и Светлана. Како је намотала, она је тако и ушла у двориште. Кад је то видео власник, он је осуо паљбу на мене говорећи ми како сам неспособан, како треба да се угледам на жену и од ње да учим како се вози”, прича Драган анегдоте са терена.
Супруг Драган и син Никола (Фото: Ј. Губелић)
Било је и оних ситуација када су “падале” опкладе да ли ће успети да савлада машину на неприступачном терену. Наравно, сваки уложени динар у корист ове необичне Убљанке односио је победу. Она се једноставно доказала у мушком занимању у ком често покори и врхунске камионџије. Притом, женствености јој уопште не мањка.
У кући је домаћица и мајка два студента. Напољу утовара и истовара, а стиже и тамо где је не очекују у њеном омиљеном превозном средству.
“Кад идем у Београд ја станем у Остружници, напуним камион песком, одем до Београда, позавршавам шта имам и вратим се кући. Често ми се дешавало да ми је камион пун терета када треба да идем на родитељски састанак. Ја тада паркирам камион испред школе, одем на састнак и после возим камион кући” , прича Светлана необичне ситуације из своје аутопревозничке каријере.
У кући је домаћица као и све друге жене (Фото: Ј. Губелић)
Колико је омиљена међу колегама уверио се и супруг Драган када је сео у њен камион.
“Возим ја и иде ми у сусрет један колега. Мало ми свирне и махне. После километар наиђе други. Видим, човек шаље пољупце. На крају је наишао трећи. Он је буквално устао од волана и почео да шаље пољупце. Кад је видео да вози мушкарац, ја мислим да је потонуо у седиште”, прича Драган занимљивости са шоферских тура.
Светлана свог љубимца никада није чак ни огребала, унутра је чисто као у апотеци, а у вожачкој нема ниједну казну нити забрану.
