Град Шабац ослобођен је 23.10.1944. а већ прве ноћи док још није било струје, почела су хапшења народних непријатеља.
У летопису парохије шабачке, који је водио шабачки парох Глигорије Бабовић, дан после ослобођења описан је детаљно.
Тренутак када су немачки војници напустили Шабац (Фото: приватна архива)
24. X Уторак
„Много се омладине мушке и женске јавило добровољно у војску. Одмах су добили пушке, а жандарми разрешени дужности. Остали су само они који су сами тражили да и даље служе.
Шабац је сав искићен српским заставама, а има и црвених и југословенских.
Ноћас и данас ухапшен је већи број грађана, јер су осумњичени да су радили са окупатором. Међу њима ухапшен је и прота-парох шабачки Паун Протић и катихета учитељске школе Воја Павловић и биће приведени пред „народни суд“ – Одељење за заштиту народа (ОЗНА) да се установи њихова кривица“, наводи се у протином дневнику.
Списак стрељаних (Фото: приватна архива)
Затвор је био у центру града где је данас зграда полиције. Ухапшени су држани и у приватним зградама, које је контролисала ОЗН-а, у садашњој Медицинској школи и у логору крај Саве. Егзекуције осуђених извршаване су у кругу шабачке тврђаве и у врбацима покрај Саве. Највише их је било на срушеном мосту преко Саве где је, према подацима Удружења Мост, стрељано преко 300 особа, а процењује се да је више од 1.000 страдалих.
„Никога нису штедели, никога поштовали, хапсили кога хоће, убијали кога хоће без пресуде и закона, без икаквих одговорности . . .Ситуација је била таква да је народ био заплашен. Ноћу су водили на стрељања. За стрељанима се могло само кукати, сахрана није било. Људи су само нестајали . . . Са стрељанима се могло учинити само једно – пустити их низ реку да се злочин не би открио“, овако о тим догађајима сведочи савременик Славољуб Костић.
Документација из књиге Удружења „Мост“
У „Летопису парохије шабачке“ који је водио шабачки парох Глигорије Бабовић, на дан 27.10.1944. наводи се списак 33 стрељана Шапчанина. Међу њима су се налазили многи угледни професори – Воја Павловић, В. Кузенко и Д. Ђуричић, апотекари А. Ранковић и В. Самуровић, директор гимназије Донковић, Д. Цигановић са сином, свештеници Паун Протић, И. Косијер, свештеник М. Јефтић, Л. Костиљев (свештеник из Беле Цркве), трговци и. Дражић, В. Солдатовић и М. Антић, срески начелник С. Стефановић, учитељи В. Дачић и М. Михаиловић, каменоресци С .Бујуклић и Ј. Блажанин са женом, рентеријер П. Куртовић, банкар Ђ. Јовановић, опанчар Д. Драгошевић, оџачар Солдатовић, мајори Д. Николић и Вукосављевић, пуковник А. Бижић као и малолетни ђаци и студенти М. Бечејић, Д. Лонгиновић и многи други.
