Мештани села Гуњаци, недалеко од Осечине, тврде да се у њиховом крају налази „камен мудрости” од ког се постаје паметнији када се три пута удари главом. Захваљујући мистичном камену многи долазе у Подгорину да би постали мудрији, а у последње време све је више младих који се овде прикрадају ноћу, верујући да ће им се после три ударца главом о камен жеља остварити.
Живота Симић на путу до камена мудрости (Фото: Ј. Губелић)
На Симића брду, у њиви ограђеној бодљикавом жицом, тик уз пут, уздиже се стена метар висине. Наизглед, налик је сваком камену који би се могао наћи на Прослопу, вису који овај крај спаја са Љубовијом. Али, овај је, тврде мештани, посебан. Има моћ какву не поседује ниједан камен на свету. Стоји усправно на њиви, у правцу цркве подигнуте на месту манастира из времена Турака.
Са предње стране на стени је уклесан крст, а испод њега стоји мермерна табла са натписом “камен мудрости”. То је њихова митска супстанца, еликсир живота, извор мудрости и среће.
“Нама помаже. Откад смо донели овде овај камен село је живнуло. Све нам добро иде. Напредак се види”, каже Ненад Вилотић из Гуњака.
Камен мудрости у Гуњацима (Фото: Ј. Губелић)
Баш тако се према чудотворном камену опходи и Живота Симић. Лагано прилази, левом руком скида шајкачу са главе а десном се крсти уз молитву. Онда три пута удари челом о стену. После тог ритуала, чекају се резултати.
“Помаже, како да не помаже. Овај камен је многима помогао. Само је важно да човек верује. Важно је да се три пута удари главом и помисли на оно што човека мучи, а после тога све ће да крене по добру”, објашњава Живота Симић.
Тако у глас причају мештани овог мирног села у Подгорини. Говоре оно што су њима говорили прадедови и дедови. Тако је прича о камену препричавана генерацијама, па су мештани пре неколико година пожелели ту легенду да оживе.
Ненад Вилотић испред камена мудрости (Фото: Ј. Губелић)
Наиме, прича о камену мудрости враћа нас у доба Турака. Камен мудрости, по причи мештана, налазио се у близини манастира на месту дананашње цркве. Када су се Турци повлачили из ових крајева, они су побили мештане, запалили манастир, а камен натоварили на кола. Међутим, кола су пукла и камен се откотрљао у шуму. Од тада ово село назадује, па су се мештани досетили да потраже камен, верујући да ће им то донети благостање.
“Шта год почнемо, не иде. Покушали смо да градимо цркву, па није ишло. Те лоша година, те побије град…Онда смо решили да камен нађемо и вратимо га на његово место. Ишли смо баш тамо где су нам причали наши преци и успели смо да га пронађемо. Од тада ово село никада није побио град”, прича Живота Симић.
Лупање главом које доноси мудрост (Фото: Ј. Губелић)
Међутим, и са каменом треба бити опрезан, упозоравају.
“Прво ударе једном јако, а онда други пут слабије јер после првог ударца већ довољно омудрају да не лупају бадава главом” објашњава Светислав Симић из села Гуњаци.
Писаних трагова о камену мудрости нема, али легенда овде доводи и младе и старе.
“Долазе углавном ноћу, кад их нико не види. Вероватно нису сигурни да ли има неко дејство, па се крију”, каже Ненад Вилотић.
Потрага за мудрошћу (Фото: Ј. Губелић)
Али, наставник и хроничар из Пецке, Величко Илић, тврди да је прави камен мудрости био у школском дворишту у овој вароши те да је највероватније завршио као грађевински материјал. Аутентичну прчу о том камену са крстом и полумесецом преко ког су прескакала деца за време одмора испричао му је један човек из Сарајева.
“Сећам се, ја сам чувао овце а он је дошао у Пецку да тражи камен мудрости. Тада ми је испричао да су муслиманке из Сарајева долазиле ноћу и доносиле децу до камена. Онда би узимале дете и ударале три пута теменом за здравље, срећу и мудрост детета”, прича Величко Илић, наставник у пензији.
Али, ту није крај овој мистерији. Неколико метара даље, у кафани названој по камену мудрости, налази се још један камен. Власник признаје да га је нашао на брду изнад Пецке, али тврди да њему помаже да разради посао.
“Ми ујтуру овде имамо ритуал. Окупимо се и ударамо главом. Дођу и ови из Београда и они то раде. Ако ништа, бар се сви смејемо”, прича Величко Јовичић, власник кафића “Камен мудрости”.
Права помама за каменом мудрости, који по претпоставкама датира из 17. века, настала је у време када се приказивао филм “Црни Груја”. Потрага се наставља и даље, јер потреба за њим не престаје.
Текст је настао у оквиру пројекта који је суфинансиран из буџета општине Осечина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
