У непосредној близини Црног врха, на планини Гучево, стоји споменик и костурница српским и аустроугарским ратницима изгинулим на овом простору 1914. године у Првом светском рату. Овде је сакупљен и сахрањен само део костију жртава Дринске, битке са огромним губицима у људству на обе стране. Дуж гребена ове подрињске планине и после 100 година видљиви су остаци ровова, кратера и земуница.
Спомен костурница (Фото: Ј. Губелић)
Чувена Гучевска „Битка изнад облака“ одиграла се у склопу битке на Дрини. Борбе на овој планини трајале су 55 дана. Српске трупе су око 26. септембра 1914. стигле на Гучево, али како га нису могле освојити направиле су утврђење у близини непријатељских линија. Ова битка позната је као једна од првих рововских битака на свету и једна од најтежих борби у Великом рату. Српски и аустроугарски ровови били су на веома малој удаљености, на појединим котама и од 5 до 7 метара, ради паралисања аустроугарске артиљерије, која је била далеко надмоћнија од српске. Српска војска остала је без артиљеријске муниције, а непријатељи су непрекидно засипали гранатама врх Гучева штитећи напредовање своје пешадије. Зато су војници Дринске и Комбиноване дивизије ноћу копали ровове што ближе непријатељским.
Командант аустроугарске Балканске војске Поћорек је по сваку цену желео да освоји Гучево. На њега је усмерио 125.000 људи, 165 топова и 92 митраљеза. Капију Србије бранило је 60.000 српских војника са 88 топова и 43 митраљеза, готово без муниције. И поред свег напора и огромних жртава, падом кота 708, Еминове воде и Кулишта, 6. новембра пало је и Гучево, а јединице комбиноване дивизије морале су да се повуку на десну обалу реке Штире. У борбама на Гучеву српске трупе имале су знатне губитке, али су оствариле свој циљ – задржале су аустроугарску војску ка унутрашњости Србије скоро два месеца.
Споменик гучевским херојима (Фото. Ј. Губелић)
Спомен-пирамиду са костурницом на платоу на истакнутој коти Гучева почела је да гради аустроугарска војска својим изгинулим ратницима, за време окупације током рата, али је није довршила. Удружење резервних официра и ратника сакупило је и сахранило у заједничку костурницу 3200 посмртних остатака српских ратника расутих по Гучеву и околини, као и посмртне остатке 53. загребачке регименте пренете из парка у Буковичкој бањи. Пројекат преправке пирамиде и изградње костурнице у њеном подножју урадио је архитекта В. Тодић 1927. године. Споменик је изграђен 1929, а освећење је било 1930. године.
Споменик у облику пирамиде висине 16,85 м. изведен је од блокова вештачког камена. Основа пирамиде је у облику квадрата, са испустима на све четири стране тако да се у основи споменика образује крст. На њеном врху је двоглави орао раширених крила исклесан од белог мермера. На западној страни пирамиде постављен је велики ловоров венац урађен од белог мермера са крстом у средини. Испод ловоровог венца налази се саркофаг на коме је у рељефу представљена борба српске и аустроугарске војске са урезаним текстом: “гучевским херојима погинулим у борби 1914. године”. Саркофаг носи архитравна греда на којој је уписан натпис са Његошевим речима: “Благо оном ко довјека живи имао се рашта и родити”. Архитравну греду држе две наге фигуре ратника – стражара са мачем у руци, а на осталим странама постамента изведен је крст у мермеру у квадратном оквиру изнад кога је грб са двоглавим орлом. На источној страни изнад грба изведен је ловоров венац са крстом у средини, док се на архитравној греди налази урезан текст: “Гучевским херојима. Удружење резервних официра и ратника 1929. године”. Испод пирамиде, укопана у земљу, налази се гробница покривена бетонском плочом. Лево и десно су веће бетонске клупе са стопама у облику лавова. Око правоугаоног простора спомен-обележја је ограда са бетонским стубовима спојеним гвозденим шипкама.
Овде је сахрањен само део страдалих (Фото: Ј. Губелић)
Ова битка посебно је значајна јер су се у њој на опречним војним странама по први пут срели Јосип Броз и Драгољуб Михаиловић. Познаваоци историјских прилика кажу да је чувена Брозова фотографија док у аустријској униформи нишани на српске ровове, направљена на Гучеву. Када топовима није успео да отера српске војнике, Поћорек је на коту 708. послао 25. загребачку пуковнију у којој су се, према тврђанам историчара, борили Јосип Броз, Влатко Мачек и Мирослав Крлежа. У исто време је Гучево бранио и Дража Михаиловић, водник у Трећем прекобројном пуку Дринске дивизије. Тако се на Гучеву одиграо први ратни сусрет Драже и Тита, у ком је Брозова чета потучена.
За Гучево је пола године након битке чуо цео свет, када је амерички новинар Џон Рид обишао ово поље смрти и са њега послао потресну репортажу. „На једној страни брисаног простора били су српски ровови, на другој аустријски. Једва ако их је делило десетак метара. Терен између ровова био је претворен у неправилне гомиле земље. Погледавши боље, видели смо страшну ствар: из ових малих гомила штрчали су комади униформи, лобање са улепљеном косом, крваве кости које су вириле из војничких чизама. Ходали смо по мртвима. Тако много их је било, понекад би нам ноге упале у јаме трулог меса, дробећи кости. Пуних девет километара дужином врха Гучева мртви су били тако наслагани, 10.000 њих“, забележио је Рид.
Панорама са врха (Фото: Ј. Губелић)
Недалеко до споменика, на северној страни и на висини од 550 метара, саграђен је планинарски дом и туристичко-угоститељски објекат, који је уједно и највећи планинарски дом у Србији. Недалеко до њега на висини до 500 метара, на једној заравни подигнит је ауто-камп са рестораном и камп-кућицама. Од споменика па до планинарског дома и све до ауто-кампа уређене су шеталишне стазе.
Извор: Википедиа
