Нова школска година је поодмакла, а укупно 348 деце миграната похађа 33 основне школе у Србији. Србија је једина земља на западноевропској рути која је од прошле године увела обавезно похађање основне школе и предшколске наставе за мигранте. Од великог је значаја чињеница да ова деца не прекидају своје образовање и да су, где год отишли даље или се вратили у своју домовину, стекли нова знања и вештине, а притом се упознали са српским језиком и културом.
У Бањи Ковиљачи, где се налази Центар за тражиоце азила Републике Србије, деца миграната добијају сву помоћ и пажњу да лакше науче српски. Са стеченим основама иду у оближњу школу у Бањи Ковиљачи, где наставу тренутно прати осам ученика. Од својих другара уче српски, а они њима заузврат помажу да науче енглески.
У мешовитој школској средини деца упућена једна на друге на лицу места стичу основу о толеранцији и мултикултуралности, док у склопу редовних активности размењују и стичу нова знања, уче о емпатији и међусобном разумевању.
Тиам Сари је научио слово Б. Довољно за почетак школе. Олако делује српски у односу на матерњи персијски, али емоцију о Србији и новим другарима лакше изражава на енглеском.
„Лјуди у Србији су веома добри. Србија је много лепа земља“, каже Тиам на енглеском.
Наша деца навикла су се на другаре друге боје коже, језика и вере из далеких и непознатих земаља. За неке су први пут чули управо док са њима деле школску клупу. Поред лепог понашања, једни од других могу да сазнају много.Уз Тиама већ другу годину и његови другари лакше уче енглески.
„Они нас уче енглески, а ми њих учимо српски“, каже Данило Мировић, ученик петог разреда.
Рајани Дјабраилова која је тек стигла из Чеченије ћирилица лакше иде, јер је блиска њеном језику. Још увек ненавикнута на наше акценте, на импровизованом српском каже да јој је у школи лепо, да има пријатеље и нема никаквих проблема. То јој за сада даје изгледе за боље сутра. Чест је случај да мигранти долазе и из земаља које нису погођене ратом, склањају се од економских неприлика, насиља, верских прогона и животних услова какве не бисмо могли ни да замислимо. Стога им је потребна пажња, и разумевање, а њиховој деци хуманији услови за одрастање.
У петом један у Бањи Ковиљачи има другарства које не познаје језик и границе.
„Често се играмо заједно, шетамо се по дворишти на великом одмору, каже Нађа Николић.
За то време њихови другари, неколико стотина метара даље, у Центру за тражиоце азила раде домаћи уз помоћ учитељице Драгице. На питање учитељице које је слово у питању, Бахар, чије име на турском значи пролеће, задовољно изговара прво слово наше азбуке, које је недавно научила.
Наш систем образовања подразумева одређену припрему за новонастале наставне околности. Наставници у школама које примају децу мигранте прошли су обуку и упознати су са Стручним упутством за укључивање ученика избеглица, односно тражилаца азила у систем образовања и васпитања које је припремило Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Пут за бољим сутра прекинуо је школовање у њиховој земљи, али су наставили у Србији где су пронашли привремено уточиште. Овде имају све што им треба и у центру и на путу до школе где их прате запослени у овој установи.
„Поново смо на почетку нове школске године почели да их пратимо. Ту су четворо деце која иду у забавиште, њих обавезно, и родитељи иду заједно са њима да би научили пут.“, каже Роберт Лесмајстер, Управник Центра за азил у Бањи Ковиљачи.
Тај пут у новој средини је тежи, али деца из Центра за азил не одустају од школе.
„У овој школској години, кренуло је седморо деце што се тиче арапског света. Имамо и једну избеглицу, односно мигранта из Русије“, каже Драган Гаврић, директор ОШ“Вера Благојевић“ у Бањи Ковиљачи.
Кад се заврше часови, чекају их родитељи срећни што имају нове другаре међу којима су сви једнаки.
У предшколски програм укључено је 40 деце у Србији, а поред 348 ученика страног порекла у основним, око 50 миграната иде у средње школе. Прибор за школу свој деци мигрантима у Србији поклонила је будистичка фондација Су Чи која окупља више од 30 милиона људи у 65 земаља. У Србији тренутно борави мање од 4.000 миграната, од којих је 3.300 у прихватним центрима.